… mi intonirano sasvim drugačije od jučerašnjeg. jučerašnje je bilo nabijeno, dinamično, za svet otvoreno. ovo današnje je usporeno, zadubljeno, s puno introspektivnih bljeskova koje mi pravi Nina Berberova svojim memoarima, uz zdušnu pomoć nedeljne tišine – toliko duboke da je ustalasa i kloparanje remenja mehanizma za lift, a do kostiju proburazi iznenadno zavijanje sirene odnekud sa bulevara…
Nina piše:
„Na papučici autobusa može se otkriti večnost; gaseći pikavac od cigarete mi odjednom shvatamo posebnost svakoga čoveka; ispred poštanskog šaltera pred nas iskrsava krutost i nesavitljivost čitavog svetskog sistema; u sobi za prijem kod konzula – lični neizbežni kraj povezan je sa određenim listićem u kalendaru. Ima trenutaka kada ‘osrednji’ čovek jede svoj ‘osrednji’ ručak i kupuje u apoteci svoj ‘osrednji’ lek – ali već u sledećem delu sekunde sve osrednje se u njemu pokazuje kao narušeno njegovom ličnom posebnošću, i besmislenost i mudrost svega probija kroz njegovu ćelu, a u naočarima koje mu klize po znojavom nosu vidi se daljina, bez horizonta.“
većina mojih subota liče jedna na drugu utoliko što na ručak dolaze moji. tog dana provedem sate u kuvanju, sa istinskim zadovoljstvom, najpre zato što me to zaista zabavlja, oduvek, kao poligon za kreaciju i eksperiment, a onda i zato što su ti fini, dugački ručkovi u kojima svi uživamo, još jedan od načina da najdražima (po)kažem da ih volim. + otkako su tu kitchen 24 i internetske inspiracije, ihaaaj… sreća do kraja sveta!
juče smo, između ostalog, klopali ovo:
danas pak, ja sam pozvana na ručak, stan je manje-više pospremljen i ništa ne čeka na moju hitnu intervenciju, pa se lagodno prepuštam dokoličarenju i totalno mi prija ‘nišnemoranje’. od jutra se lenjim i šetam u pidžami ogrnuta omiljenim tankim ćebetom, kafa, voće, čitanje… i fleševi misli od kojih malo koja ima bilo kakvu upotrebnu vrednost, ali ih većina nosi zavidnu emocionalnu težinu (ne zabrinjava me njihova kilaža, tokom radne nedelje pretvore se u kosture…). nedelja.
Alana bez zemlje klikera 
Mmmm, cvet pogaca. Mmmm, nishnemoranje. Mmmm, uzivam kao i uvek u tvojim pricama :)
Volim sve pite, pa i lenje…;)
od kad tebe znam, čini mi se da i život bolje poznajem, a svakako (ga) više volim! :)
lep post, lepi komentari, biće ovo lepo mesto u svakom slučaju :)
Utorkom, neki lepi sendviči? Jednostavno znam da nešto slažeš lepo,makar to bili i senviči : )
>>> arrow3 – volemmmM…! :)
>>> Grofovski – volem prijatelje i kad se lenje. :)
>>> bubiljub – kompliment u rangu najlepših dobijenih za sva moja vremena! :)
p.s. nisam ni sanjala da sam tako uticajna, to još ne znam ni da l volem… ;)
>>> nabokovski – :) volem kad si u pravu. a ja sam u pravu kad te volem.
>>> MG – jednostavno me znaš. volem! za utorak, marsov dan, preporučujem kakve ‘ratoborne’ sendviče, nešto goropadno i zaljućeno, da bude sira, malo rena, par listića krecave zelene salate i čeri paradajza! :)