OVO JUTRO…

… je u mom ličnom poretku privilegovano na mnogo načina:

– privilegovano savršenim mirisom! zaključujem da u 15 do 6 limansko jutro s kraja aprila ima miris koji želim da flaširam i da ga doveka korisim kao parfem! znaaam, na moru ću za jednog svitanja ustvrditi isto, a ponoviću to i jednog zaplavljenog, snežnog popodneva, ali to nimalo ne remeti istinitost tvrdnje. jer, ja nisam od onih dama koje su verne samo jednom raspoloženju, pardon, parfemu…

– privilegovano je ptičjim glasanjem, tj. suštinskim višeglasjem – što po količini uklopljenih glasića, što po različitim nivoima pojanja: od rasprskavajućeg, sitnog žvrgoljenja vrabaca, preko ukrasa od golubijih, udvaračkih zavijutaka, do udaljenjih, otegnuto-ritmičnih dozivanja gugutki i kratkih krikova mladih vetruški što kreću na svoje prve letačke lekcije (kao i svim sokolićima, tela su im moćno-elegantna, i, iako su još svetle, perje im već nosi karakteristične šare… zamišljam ih kako pre poletanja s najviših spratova komšijskih kula nameštaju minijaturne avijatičarske naočare na te savršene glavice, dva-tri puta duboko udahnu, a onda hrabro porinu u vazdušne dubine).

– privilegovano je planom da se Ducin jučerašnji (a 12-ti) rođendan, slavi danas na Stražilovu. ne mogu da dočekam trenutak kada će se moje, po prvi put ove godine obuvene starke, (s)naći na šumskim stazama.

– privilegovano je svim svojim neradnim satima: 60 sekundi za minut, opet puta 60 za svaki sat, pa još puta 24… i sve to bez ijednog upliva grozomorstva moje direktorice i ostalih kreatora nonsensa iz radne svakodnevice.

– privilegovano je sunceeem, koje mi sada, u 6:31, obećava da će biti glavno i slavno celog ovog dana!