narandžasta nalepnica – upozorenjem,
listići fikusa – životom,
par malih zvučnika – muzikom,
dve slike na zidu – prošlošću,
vazduh kroz otvoren prozor – letom,
prazna šolja – pauzom,
makaze – odsečnošću,
odloženo nalivpero – elegancijom,
papiri s podvučenim tekstom – važnošću,
kalendar – obećanjima,
zavese – tajnama,
telefon – užurbanošću,
izgovorene misli – koncentracijom,
sećanja – fluidnošću…
… trpeći (s)udare svih tih zračenja,
čovek i sam počinje da zrači,
ali često ne ume da protumači
šta emitovanje njegovog srca znači.
Alana bez zemlje klikera 
dobitna je izgovorene misli, a ne samo puke reci sa nejasnom mislju:)
:) upravo!
jednom je Gombrovič negde zapisao ‘razmenjujem sa ljudima reči, ponekad i misli’… milina je sresti ljude sa kojima se razmenjuju misli, valjda zbog toga toliko i volimo blog. :)
da ovde se samo one vide i to je dobro. :)
Izgovorene misli sam pročitala kontracepcijom i tu je nastalo valjanje od smeha, ali pročitala sam do kraja, mame mi! :D
ako se ja pitam ti bi sad trebalo da zaboraviš na takvu vrstu ‘koncentracije’. ;)
što bi možda značilo da se dogodine ne viđamo na exitu, al’ iz vrlo opravdanih i divnih razloga… :)
I tako nastaje poezija, slikarstvo, muzika, umetnost uopšte – tumačenjem sopstvenih unutrašnjih zračenja.
:)
bravo, to je savršen zaključak.