… od kog me deli 8 sutrašnjih radnih sati, u vrelini od koje me ne deli ni centimetra (štaviše ja sam joj dodatno stanište), ‘poštapam’ se friškim slikama i baždarim aparatić na prizore koji u naredne tri nedelje treba da se usele u moje i njegovo oko, a neki od njih i u srce. ..
:)
—
—
—
—
Alana bez zemlje klikera 
Mene deli dvanaest noćnih predstojećih sati al’ mi nije ni krivo što ti tvoje već odbrojavaš :)
Tri nedelje prizora, poprilična količina za uživanciju :)
glavno da ti tek predstoji. :)
(pred svaki godišnji se zaričem da ću ‘uzeti pelcer’ i otkriti umeće presađivanja il’ makar kalemljenja oslobađajućih, godišnjeodmorskih sati na obične dnevne pauze i vikende, ali mi dosad to nije uspelo)
da, konačno tri nedelje, godinama unazad ne uspevam da se domognem takvog paketa… pa i ovo sad je prošlogodišnje sledovanje, sa sve ostatkom od dva dana koja su mi pripadala ali bi kao bilo previše da se baš toliko raspustim. :D
stiiigaooo jeee. :)
jeeeee!
:)))
osećam to svakom svojom čestičicom!
I meni predstoji, ali kada pristoji
bajka je ipak završena pre vremena. :(
bukvalno par sati po povratku sa mora, juče, stigla je poruka od direktorice, nešto je iskrslo, i ja se upravo spremam za posao. kao da mi je neko s tanjira uzeo par onih najslađih zalogaja ostavljenih za kraj. trebalo je da ova četiri dana sležem(o) uzburkane morske utiske i slike. trebalo je da precrtamo još neke lepe stavke sa spiska uživanja koji smo napravili…
još ova jesen napolju. iz majica sa bretelicama i bosonogog hoda uskačem u… kaput?!