(KLA)VIRSKI DANI

Уобичајен

obožavam kako to rade klaviri.

nekako samodovoljno.

i da, slažem se da se ton dirki nikad neće zamotati u onaj čovekoliki– krik, vapaj, uzdah, uzvik, skok… kakav u sebe zarola saksofon nahranjen ljudskim dahom, i neće imati ono ’otkidanje od sopstvenih usta’, udaranje u pleksus i raspilavljivanje kakvim često raspoluti gitara…  

… ali mi katkad samo klaviri pašu.

naiđe tako neki dan sa razjurenim lastama u padajućem nebu,

sa krošnjama koje čuvaju tajnu,

sa gandalfovskim nagoveštajima iz daljine,

sa slučajnim skladom boja predmeta na terasi spram moje,

sa akcentovanim udarima košarkaške lopte u dvorištu…

onda mi Keith Jarrett odsvira neki od svojih koncerata, ili izvesni Arturo Stalteri propusti kroz prste i sebe ’another green world’, onako kako je to namislio Brian Eno…

… i eno me, s one strane zelene. 

;)

Advertisements

8 responses »

    • jeste. :)
      zato sam se i setila da sam o tome već pisala…
      p.s. i ovo je ‘repriza’, kao i ostali postovi koje objavljujem ovih dana, a repriziram ih zato što dobro opisuju i moje aktuelno stanje, a i zato što neke od njih želim da mi čuva i ovo net-odredište.

  1. Nedavno otkrih blog, i ne znam šta me više oduševljava. Način na koji slažeš reči, muzika koju biraš ili sve to zajedno. Svaka čast, i hvala što si mi ulepšala dan, prvi, ali verovatno ne i poslednji put. :)

    • :)
      hvala puno, uživam u svojstvu bloga da dopire do ljudi i na neki način spaja i one koji se po prirodi stvari, bez ovoga, nikad ne bi sreli…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s