reči su se preplele u gustu mrežu,
a njihov tvorac u pauka pretvorio
– sad čeka da izgubim ravnotežu,
poješće me onim što nije izgovorio.
—
окт18
-
Прати
Following
Already have a WordPress.com account? Log in now.
Alana bez zemlje klikera 
Na početku beše reč, ali smo poedeni pre nego što je izgovorena.
svi smo tek po reč u beskrajnom bogastvu i višeznačju jezika.
p.s. smešno mi, i interesantno kako mi se ovo što si rekao, pa i moj odgovor, odlično uklapa u štivo koje trenutno čitam i koje sam malopre odložila, ‘Godina smrti Rikarda Reiša’, Saramago o Pesoi, majstorski i čudesno….
sta god uradio ostace muzika :)
da, muzika lako može bez nas, obrnuto je skoro nemoguće ili bar užasno tužno… :)
Baš sam se ložio na ovu stvar
i ja. neki dan sam se ‘žalila’ Đoletu na nepravednost starenja nekih ljudi. pritom sam vrlo određeno mislila na Roberta . trebalo je da zauvek ostane ovakav,. platila bih za to. :)
Kako volim Cure…!
Letter to Elise, moja najdraza…
da, kako se koje setim čini mi se da mi je bila omiljena… za razne periode i raspoloženja po jedna. :)