KRILA LETA

Уобичајен

nisko je tog leta srce letelo

u roju konfeta od morskih kapi,

trzalo me kad god bi izletelo

da srebro mesečine do dna iskapi…

i mučilo me praznim tištanjem,

kad god bi kao dim nestalo,

mir mi vraćalo tek sa svitanjem

kad se u grudi umorno vraćalo…

volela sam to srce leta

sa rasponom albatrosovih krila,

u njemu je otkucavalo bilo sveta,

tempirana bomba što se tu skrila…

 … i raspukla ga prvog hladnog dana,

tresnula o zemlju kao plod nara,

da novim dobima postane hrana,

da iz crvenih zrnaca nova krila stvara.

;)

Advertisements

5 responses »

    • :)
      drago mi je što je tako i što sam letnje letenje uspela tako uspešno da preselim… istina, i vreme mi ovih dana baš ide naruku. ;)

      • ljuti me wp! :/ ne kontam kako uspeva da mi prepozna sličicu i uredno primi logovanje, a onda mi objavi komentar ‘anonimnog’… koješta!!!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s