SEA OF LOVE

Уобичајен

… sasvim je zgodno imati te ujutro, dok se još opireš snu i danu, sistemu, meni, pravnicima, pripravnicima, vitaminskim pripravcima, uniseks modelima, seksi telima, kulerima, rolerima, globalnom zagrevanju, sleđivanu srca, veri, neveri, pro(ne)veri …

tu mi kafa i ‘eh, sto nisam pušač’ – pomislim.

i na kojem boku spavaš – pomislim. ;)
jer, ovde bi taman legla cigareta. a tamo bi mogao ti. pa da kroz plavičasti dim gledam u plavičasti sklop ekrana na kom se emituje ovaj dan, a kolutić koji sam napravila ocrta nesto nalik smajliju baš tamo gde mi pričaš o smelim ljudskim bićima, onima što bih da ih imam na pićima… ;)
ili se onako značajno kovitla, dok je cigareta položena na rub pepeljare, baš onako kako bih ja oko prsta zavrtela neki pramen. pa neki plamen.


pomislim i – ‘kako li bih ja gasila cigaretu?’ to zbog čitave ‘tipologije’ koju je jedan moj poznanik razradio na račun načina gašenja cigareta. ženskog. pa kao: neke ih gnječe totalno krvnički, ne ostavljaju ni trunčicu života u njima. shvatim – gase i sunce koje je biljke duvana grejalo dok su rasle… druge su pak nežne, graciozne, gotovo odsutne, tek ovlaš pritisnu filter ka dnu pepeljare. aha – raskidaju sve veze sa užitkom k’o da ga nije ni bilo. ili bar one s njim nisu imale puno veze. a ima i onih koje puste da žar sama dogoreva do filtera posle poslednjeg punog dima, da se tužno, krecavo dovuče do talasa drečavog karmina. i to je prirodno, nemaju vremena takve dame za uklanjanje tragove, izvukle su sve što je valjalo, s poslednjim dimom, već su u odlasku.
uuuh, dobro da ne pušim…  ;)

šefovi će opet malo čekati na neka pisma, i to je okej, dosad smo naučili sve igre, ja naćulim uši kad se sprema oluja, oni popuste kad  mi treba ‘istrčavanje’, ponašamo se k’o razmaženi hrt i njegov oholi vlasnik. ustaljeni režim je ponekad od pomoći. kao što je ponekad od pomoći kad režim…

… i ti si mi od pomoći, moj mladac kog sam samo šmeknula u prolazu. jest’ da su mi se malo i odsekle noge. znaš, dugo sam to ‘odsecanje nogu’ držala za čistu metaforu, pesničku frazu, a onda mi se, valjda tek oko dvadeset pete dogodilo, zglobovi se odjednom rastočili od čežnje za Njim, i meni bukvalno klecnula kolena. blesavo… kao iznenadilo me. tada. kao sada. iznenadilo me. iako sam znala da dolaziš, naravno da sam znala. ta, videla sam kako mi prilaziš još kad si sinoć kretao na spavanje…

—–

‘Come with me my love to the sea…’

7 responses »

    • :)
      da, razna gašenja imala su sreću spašenja sa starog bloga… tekst je od pre nekih šest godina, tako da se u međuvremenu dosta toga promenilo. šefove je zamenila šefica, što je grooozomorno pogoršanje, ali je mladac sada tu ne samo za šmekanje u prolazu, tako da je ravnoteža i više nego uspostavljena. rekla bih da sam opet u plusu. ;)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s