OKTOBARSKA SVAŠTARA

Уобичајен

Слика

(fotkano danas u limanskom parku)

DANAS…

… sam raspoložena da napravim kolače sa jabukama, nacifrano, nakićeno, mirišljavo, začinjeno. zarobim u odelo od testa divne jabučne sokove i čekam da sva sunca upijena za rasta plodova eksplodiraju u zalogajima dragih ljudi… hehe, veliki kuhinjski prasak!

svemir nastao za voljene.

znaš kako ćemo danas piti kafu?
otegnuto, sasvim lenjo, nasitno,
da svaki gutljaj bude indigo
za priče iz hiljadu i jedne noći,
pa ih razmerimo što sitnije,

te gutljaje,
da se priče iskopiraju u što više primeraka,
koje ćemo prvo smotati,

a onda razviti k’o fotografije
u tamnim srčanim komorama,
zbog kojih će nam se pamet zavrteti na ringišpilu,
a boje od vrtoglavice stopiti u jednu,
onu od koje se pravi duga,
duga ispod koje ćemo proći da ostanemo zauvek mladi,
il’ zauvek sretni,
il’ štogod drugo zauvek,

po želji,
po naumu,
po veličini gutljaja kojima ispijamo život.


TIŠINA

nedeljno jutro u gradu ima tišinu posebne boje:
od onih kakvu imaju žive tvari,
recimo oči,
smućkanu od raznih nijansi,
s tačkicama i iskricama.
pa za sebe uzme toplu zagasitu nijansu,
u tonu tamnog meda,
sa zrncima ćilibara.
kada se stvrdne, od nje se mogu praviti ogrlice,
kada omekša, iz nje se slatko glasaju grlice.

OBEĆANJE

umesiću ti jednom taške od tišine,
napuniti ih (ras)pekmezom,
i servirati tople.

KIŠA NIKAD DOSTA

pomešaću med i gorki talog iskustva na jednoj mansardi pre nego što umrem,

poetski lako, s baštenskim ukusima na usnama,

i trepavicama punim pepela

od gledanja u onu enciklopedijsku pticu što se diže iz mrtvih.
pa kad poslednje zrno peska sklizne niz staklo klepsidre,

položiće sićušna tela mojih pesama u peščanik,

u grobnicu nalik igralištu,

a mala šarenorepa ptica vinuće se sa krova skladišta

i odcvrtkutati psalm.

16 responses »

    • drago mi je zbog tog ‘pomilovanja’ za oktobar. :) a meni se čini da ti već voliš oktobar, kao i sve druge kalendarske podanike… čak i ako nije tako, prirodan si talenat da ih zavoliš i uživaš u svakom od njih.

      • Hvala na tim divnim rečima. :)
        Istina, volim ih sve, jer je svaki specifičan i ima nešto lepo… Ali me ovaj oktobar ubi u pojam, sa svim meteorološkim preokretima.

    • eh, olala, i meni se plače zbog tvojih nestalih tekstova, čini mi se da su svi bili i važni i snažni… mogu samo misliti koliko tebe boli. znam, ovo mesto nije ni nalik, ali volela bih da ponovo čitamo tvoje zapise, krepe dušu.

  1. usput, kad sam već kod osetljivih, moram pomenuti, makar i zbog one Kišove posvete na početku ‘Ranih jada’ gde stoji: „za decu i osetljive“, da sam poslednji pasus namerno intonirala dvosmisleno i da kiše kojima je oktobar obično sklon (ne i ovaj, za divno čudo :)), ovde nisu glavne. tekstić je, osim tih kiša sa kojima flertuje, u prvom redu omaž Danilu Kišu, jednom od omiljenih mi pisaca u mladosti, tako da je ‘sklepan’ od naslova njegovih knjiga koje sam čitala i volela.
    možda je vreme da osvežim to razumevanje i proverim kako će mi se njegove rečenice primiti sada. :)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s