IZGUBLJENO-NAĐENO ;)

Уобичајен

znaš šta je najluđe kod zaljubljivanja i godina?
to što ni sa (više)decenijskim iskustvom okončanih ljubavi, ne prestaneš da obilaziš šalter izgubljeno-nađeno, u onoj zapuštenoj zgradi na obodu grada, s masnom zelenom farbom do pola zidova i žućkasto okrečenim ostatkom, s čkiljavim sijalicama bez abažura (ako se ne računa onaj emajlirani ‘širit’), s prozorima tako zafarbane drvenarije da se više ne mogu otvoriti, i s nadrkanim šalterskim službenikom preslikanim iz Kafkinih mora…
… elem, stigneš tamo, celo okruženje svira veliku simfoniju beznađa, takvu da je ni Betoven ne bi dramatičnije iskomponovao, a ti ipak ne odustaješ, čekaš u redu koliko god treba, pa podnosiš zahtev, uredno popunjen ubrzanim otkucajima srca i isprekidanim dahom…

… u zahtevu piše da ne tražiš nikakve bivše, i nećeš ništa onovremensko, tražiš samo sebe (iznova) nađenog, sebe iz svih najboljih prošlih verzija, na(do)građen model.
i začudo, povrh sve jeze ugođaja, povrh sve strave službenika, povrh sve drskosti toliko neumerenog htenja… – ponekad dobiješ baš ono što si tražio.
;)

7 responses »

  1. Pazi, i meni se desavalo da mi se zeljice ostvare ali sa velikim zakasnjenjem kad vise nije ni bilo bitno… ali mislim da nekako sve to lepo dodje na svoje…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s