naiđu tako neki dani, nezvani, kad su mi i dragi ljudi neznani, kad sam i samoj sebi čudna, nevažna i uzaludna. čini se da taj nailazak ima veze s poslom, jer, gle čuda, vikendom nijedan takav sat da mi zaluta u sokak, nijedna subota nema taj šmek gorak, nijedna nedelja takav, zombijevski korak…
… elem, u tim danima nisam svoja, s lica mi se spere sva zdrava boja, postanem dihotomna – crna i bela, par sati jedna, a onda druga fela.
potonem i klonem, mrzi me i da dišem, usporeno počnem čak i da pišem, prsti mi puze preko tastature, sve ćelije u meni se pogure…
… a onda odjednom, kao na klik, naraste u biću besan krik, pa hoću da se ponašam glasno, da uradim nešto naglo i strasno, da antihrist postanem, da iz rutine nestanem, da dam otkaz, da o tome iz aviona bacim plakate, da se prodam za sunčane dukate, da za buku napravim putokaz koristeći flourescentne flomastere, da i na mesta gde ne krvarim izlepim šarene flastere, da nekog kulta bunta postanem guru, da ne dočekam besmislena smrtnu uru!
dobro je što je vikend blizu.
Alana bez zemlje klikera 
Ne samo sto je blizu nego je i produzen za ponedeljak! Dok citam tvoje ranije postove nemogu da zamislim da moze da te napadne takvo jedno stanje pogurenosti celija.
:))) daaa, fala kome god treba na tako lepom poklonu!
vidiš, a meni to nekako logično, kontam da se kod mnogih ljudi stvari odvijaju u skoro pravilnim amplitudama, pa ako daleko idu u plus nije mi neobično da daleko dobacuju i u minus. :D
ja bih tu da se ubacim skromno ( trep, trep) i ja mislim isto. Koliko mozes gore, toliko ides i dole. Poceo je dan za bacanje flomastera i nalepnica u fioku. Uzivaj i juri leptire. :)
Takvi časi kad tad dođu, da nam istestiraju istrajnost :) I otresi i izbaci tu nagomilanu ubrizganu energiju za vikend :)
znam, uravnotežiće se sve ubrzo, klackalica je takva, što bi dole već u sledećem trenutku ode nebu pod oblake. ;)
ja samo da mahnem, sa klackalice : ) cao drugarice : )) <3
:)
uzvraćam ljupcima iz klackastkog ekrana, i kontam da nam po logičnom rasporedu igre sleduje da sad malo idemo gore… ;) jedino mi koncept po kom neko mora biti dole da bismo mi bile gore nije blizak, pa ćemo računati da dok smo u visinama, protivtežu pravi neki volšebno spušten veliki teg. pao s neba, onako ko u monti pajtonima! :D
moze.. ajde recimo neka se pokaze da je teg ustvari bio obican balon pun cokoladnih bonbona i da ce eto doneti neko dobro, kad pukne ;d))
vidis samo veselo!!! Obe! :D
:)))
kao što je i trebalo, vikend me na klackalici podigao visooooko, skoro pa doslovce do neba… o čemu će posvedočiti fotke današnje lepokrile eksadrile koje se upravo sprema za predstavljanje. :)