novembar mi uvek miriše na jabuke. i na udaljeni lavež ribnjačkih pasa, dok koracima overavam kej s novosadske strane. i onako dimasto, od stavljanja pramenova magle u kosu. miriše i na rane mrakove i produženo svitanje. na ruku u tuđem džepu. na poljupce od mandarina. i vina. na nove ljubavi. na (ne)zaboravljene ljubavnike. na metal lokota za vrata vikendice. na revere severa. i na sneg.
нов28
Alana bez zemlje klikera 
U tvom izvođenju novembar mnogo lepše zvuči nego što ga ja doživljavam… Barem ovaj, ovogodišnji. Nije mi nekako sneg za novembar, prerano je…
Hvala i za otkrivanje još jedne divne pesme. (:
da, ove godine sneg jeste poranio, ali mi je za novembre bez izuzetka, od najranijeg detinjstva, vezana rečenica: ‘miriše na sneg’… obično ju je izgovarao neko od odraslih, u večerima kad bi naglo zahladnelo, a noćno nebo dobijalo onu rumen koja je navodno nagoveštavala sneg.
novembar je kao stvoren za otkrivanje nove muzike. eto još jedne lepe svrhe studenome – ušuškan kod kuće prepustiš se lunjanju po internetu i otkriješ mnoge divote. :)
ovakav novembar prosto da zavolis :)
da zavoliš, nego šta! :) i da ti bude žao što već ide…
… al’ ti bude drago što ga smenjuje decembar sa svojim čudesima. tek taj je bećar, svašta lepoga nam nosi. ;)
Ti kad si tu i u fazonu, proleće pada u jesen.
proleće je čak i u decembru, 13-og ili bilo kog drugog… ;)
ti rani mrakovi i kasna jutra, kad se budim pa čekam da svane, a miriše kafa i ne čuje se ništa, mmm :)
evo još nekoga ko baš ume sa novembrom, ma sa celom zimom… :)
sad kad procitah, ovo proleće je 13… pišem nešto pa sam maznuo od Štulića za naslov, da znaš da nema veze sa ovim, samo simpatična koincidencija, a da umem, umem, nije da se hvalim nego stvarno… ;D
sve simpatične koincidenicije liče jedna na drugu, sve nesimpatične ružne su na svoj način. :D