(S)TVARI…

… nedostižne kao san u ekspresu zore
što ti na čaršavu ostavi belege pružne,
pa odtutnji kroz otvorene prozore,
noseći u točkovima tvoje misli kružne…

—

okej, pazim, evo, jedva dotičem tipkice, lepi ste takvi crveni, ili da kažem skarletni? skarletni, kao da ste za Skarlet skrojeni, jedino mi za to fali tanji struk, a imam višak godina, al’ ko će još da misli o tome, o tome ću misliti sutra…
… ili neću, često stigne neko sutra u kom ne mislim ni o čemu od juče, obožavam to plutanje, primamljivo je kad me struja odnese nekud na otvoreno, u samo prostranstvo elemenata, elementarno iznad mene, elementarno ispod, elementarna i ja u svemu tome, mekana kao e(le)mentaler, čvrsta kao (ele)me(n)tal…

… a zgodno je i ono plutanje u plićaku, najviše do bova, pa ti bove zaliče na plovke pecaljki, šarene, prstenovane, male stiroporne planete paralelnog svemira, u kom sam paralelna sa svetom, ali uparena sa sobom.

—