(S)TVARI…

Уобичајен

… nedostižne kao san u ekspresu zore
što ti na čaršavu ostavi belege pružne,
pa odtutnji kroz otvorene prozore,
noseći u točkovima tvoje misli kružne…

okej, pazim, evo, jedva dotičem tipkice, lepi ste takvi crveni, ili da kažem skarletni? skarletni, kao da ste za Skarlet skrojeni, jedino mi za to fali tanji struk, a imam višak godina, al’ ko će još da misli o tome, o tome ću misliti sutra…
… ili neću, često stigne neko sutra u kom ne mislim ni o čemu od juče, obožavam to plutanje, primamljivo je kad me struja odnese nekud na otvoreno, u samo prostranstvo elemenata, elementarno iznad mene, elementarno ispod, elementarna i ja u svemu tome, mekana kao e(le)mentaler, čvrsta kao (ele)me(n)tal…

… a zgodno je i ono plutanje u plićaku, najviše do bova, pa ti bove zaliče na plovke pecaljki, šarene, prstenovane, male stiroporne planete paralelnog svemira, u kom sam paralelna sa svetom, ali uparena sa sobom.

2 responses »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s