RAVNOTEŽA

sa protivtegovima je u tajnom dogovoru,

kad moćne sile u suprotnim pravcima šalje,

na nišanu drži uzvičnike u govoru,

ako su tu žmarci odlazi što dalje.

prirodno joj stanište jezerska magla,

mesto gde se duh sam u sebe slegne,

strana joj je svaka promena nagla,

kad god se to desi traži da prilegne.

spasonosna i dragocena kad se nešto važe,

ipak begu sklona kad nam treba najviše,

za nju zamke ni klopke ne važe,

al’ bez poziva dođe kad tišina za vrat diše.

—-

p.s. za ilustraciju će poslužiti kamenčići doneti sa mora, delom zbog toga što sam ih usaglasila u maloj, sobnoj, ‘građevinskoj’ instalaciji, koja se pokazala podesnom za slikanje  (i razvijanje raznih misaonih filmova u mračnoj komori mozga), a još više zato što mene sve što ima veze sa morem, na nekom skoro ćelijskom, manje-više (nes)poznatom nivou, dovodi u ravnotežu. :)