… setila sam se Daglasa Koplanda i crtice iz njegove knjige ‘Život posle boga’:
„Mislio sam na sledeće: mislio sam kako svakog dana svako od nas iskusi nekoliko kratkih momenata koji imaju malo više rezonance nego drugi momenti – slušamo reč koja udara u mozgu – ili možda imamo malo iskustvo koje nas vuče iz nas, premda samo nakratko – delimo hotelski lift sa nevestom pod velom, recimo, ili nam stranac pruža komad hleba da nahranimo plovke u laguni; sitna deca započinju sa nama konverzaciju u Mlečnoj Kraljici ili doživaljavamo epizodu kao onu koju sam ja imao sa M&M kolima na pumpi Haski.
A da smo prikupili te male trenutke u beležnicu i pogledali ih posle nekoliko meseci, videli bismo određene trendove kako se izdvajaju iz naše kolekcije – javljali bi se određeni glasovi koji pokušavaju da govore kroz nas. Shvatili bismo da smo imali sasvim drugačiji život, onaj za koji čak nismo ni znali da se odvija unutar nas. A možda je taj drugi život važniji od onoga koji držimo za stvarni – taj iz-dana-u-dan svet nameštaja, buke i metala. Tako da su možda ti mali tihi trenuci istinski događaji koji stvaraju priču u našem životu.“
Alana bez zemlje klikera 
Slagalica.
:)
iliti lanac svet(sk)ih blogera, nadovezivanje inspiracijom, jedina varijanta onih ‘srećnonosnih’, cirkularnih net-pisanija koju priznajem. ;)
Lepo rekoh da još nije utvrđeno koja je „strana“ stvarnija :)
ko bi to bolje znao od umetnice u (s)hvatanju odjeka? :)