04022014

Уобичајен

odjednom mi se piše.

piše mi se o tome kako krov zgrade preko puta reflektuje sunčeve zrake i svezuje ih u snop blještavila zbog koga ne možeš sasvim otvorenih očiju da pogledaš na tu stranu, nego žmirkaš i na krajevima trepavica, tamo gde se one ukrštaju sa vlatima šiški, registruješ kružiće u kojima se drobe sitne duge.

piše mi se o tome kako moj kolega glasno žvaće žvaku, mljackajući i sve nešto uzdišući, i kako prstima piči preko tastature izlomljenim, silovitim zamasima, a kad mu zazvoni mobilni telefon, ustaje i priča hodajući s kraja na kraj kancelarije, i dok to radi, džemper koji ne skida danima emituje oštrije talase znojnog vonja nego što je to slučaj dok sedi. znam, sve mu to radi nervoza, i zbilja se trudim da imam razumevanja i takta, ali mi se ipak piše kako je danas mera mog takta kanda manja od mere njegove iritantnosti, i kako me eto, ovog prepodneva sve to pomalo nervira. no, proći će, kao i sve.

piše mi se o tome kako sam uživala pišući o nastanku igrice izmišljanja ’prozorskih sudbina’, jer mi je detaljisanje u koje sam se upustila prizvalo (o)sećanja iz detinjstva i smestilo osmeh na lice, kog nisam ni bila svesna dok me nešto nije prekinulo, pa kad sam se ponovo vratila u priču, shvatila da mi se osmeh navlači na lice, ponovo, postepeno ali upadljivo, kao kad oblak krene da zaklanja sunce, pa se preko zemlje navlači senka… s tim što je danas taj proces tekao obrnuto, tj. osunčanost osmehom se vraćala. da, vidiš, moglo bi se reći da je osmeh sunce na meto-karti ljudskog lica.

piše mi se o fascinaciji konstantom promene, o uvek novoj slici, čak i kad se posmatraju iste, nepomične stvari, o različitostima diktiranim drugim danom, ili tek trenutkom, i drugačijim uglom pod kojim pada svetlost ili pogled, postavkom uvek unekoliko izmenjenom: drugačijim zvucima koji dopiru iz okruženja, drugačijom temperaturom vazduha, drugačijim raspoloženjem, drugačijim rasporedom vozila na parkingu, drugačijim korakom i energetskim nabojem, drugačijim sleganjem doručka u stomaku, drugačijim slaganjem odeće, drugačijom muzikom iz slušalica, drugačijim rojevima misli ili drugačijim odsustvom misli…

… koliko složenih sklopova, veza i umreženih uticaja za registraciju samo jednog prizora! fascinirana, nego šta!

Advertisements

2 responses »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s