DANAS…

kancelarija. pauza. oljuštena pomorandža aromom spašava dan. gledam košulju koju sam jutros obukla. nije besprekorno opeglana. ili je materijal takav? do materijala je, presuđujem. uostalom, ko još danas obraća pažnju na takve detalje? neko dokon i sitničav. ili zlonameran. ne držim do mišljenja takvog sveta, pa predmet (ne)opeglanosti stavljam ad acta. ipak, na njegovim koricama pošteno naškrabam napomenu komisiji za dodelu peglarskog ordenja: ’ona to ne zaslužuje!’

… posmatram košulju kao da je prvi put vidim. na štraftice je: dve nijanse sive boje, plus jedna srebrna, a sve to na beloj osnovi. pošto je srebrna takođe neka nijanse sive, shvatim da sam u tri nijanse sive. da znam o čemu se u romanu radi, možda bi nastavak ove priče bio sasvim drugačiji. ovako, bez želje da saznam, prosto nastavljam: prugice su uzdužne i uske. tu su i beli paspuli i široke manžetne, uz čije ivice puzi isprekidani štep sivim koncem. strukirana je. prava ženska. kad bi se mrav nekom zgodom našao na kojoj od tih sivih prugica, da li bi mu crtež izgledao kao put? da li su i putevi koji se nama čine zacrtanima štrafte na košulji nekog boga čiji lik ne razaznajemo samo zato što veličinom prevazilazi širinu našeg pogleda?

—

’kako da znate šta drugi ljudi misle?’ – prenaglašeno izražajno deklemuje kolporter Goran, prelistavajući neki časopis za slušaoce radija 021. Goran nam ne čita tekst, ali je podsmeh koji mu titra u glasu dovoljno sugestivan da shvatimo kako se radi o još jednom zlatnom prilogu za antologiju nonsensa. zašto to? dopunjava se prostor u časopisu, popunjava rupa u mozgu, pune se nečiji džepovi? u svakom slučaju, popunjava se neka praznina. ne razumem tu sveopštu paniku pred prazninom. naravno, i njih ima raznih, ali čak i one zjapeće ne moraju da se popunjavaju smesta i bilo čim. zar ne bi bilo bolje da praznina ostane tu dok se za njeno ispunjavanje ne pronađe smisao? to što ćemo je zatrpati đubretom samo će je inficirati, ne i poništiti. pravda za prazninu!

—

haustor. grafiti i oštar vonj mokraće, golubiji izmet, pikavci i klupkaste gužvice prašine i perja po budžacima. ni o čemu ne razmišljam, samo prolazim.

—