u prodavnicama nameštaja stanuju još nerođeni životi.
sveži parovi im se najviše raduju,
u očima im čitaš nestrpljenje da što pre ugledaju željeno čedo,
i čitaš:
porodične ručkove, sobni fudbal, čestitke, dečji plač, domaće zadatke, divlju ljubav, kofere spakovane za putovanje, nedeljno dokoličarenje, titranje gitarskih žica, i trajanje, muziku, opraštanje, strast, lepotu…
u prodavnicama nameštaja još nerođeni životi kucaju u utrobi velikih planova.
srećnici među njima se rode.
ostali… pa, recimo da nisu srećnici.
prodavnice nameštaja su porođajne sale.
i groblja.
Alana bez zemlje klikera 
Sedi 5. :)
a ja mislila da je ovo, po školskom kalendaru, neradna subota. ;)
sedim, zadovoljna.
:)
Miris novog nikada ne „izbledi“. Ona specifična „akustika“ kao kada ti koraci tonu u dubok sag, takođe.
Ostalo se, uistinu, rađa i nestaje…
znaš šta mi je kao klinki bilo super otkriće? one prazne korice, specijalno napravljene da u prodavnicama nameštaja glume knjige…. ludilo! bilo mi šašavo to što je neko uopšte pomislio da bilo šta osim knjige može da dočarava knjigu, a oni su otišli korak dalje, pa to i napravili. neko je sedeo i krojio kartone za to. zbilja potpuno šašavilo. a opet, ima tu izvesna luckasta nadrealistička nota, nešto kao trajno otvoren konkurs za pisanje idealne knjige za ličnu policu. začikavanje. hteli da kažu: ne znamo šta je to što ti želiš na svojoj polici, i toliko smo pristojni da ničim ne licitiramo, ostavljamo ti praznu knjigu, prilagodi je sebi, ovo je pravo mesto za jedan roman vredan života, za život vredan romana. :)
Istina… Ove godine sam učestvovala na sajmu u nekom delu koji su nazvali Design district. Tu se obrela raznorodna raja, uglavnom mladja, i tačno smo po komadima nameštaja ili dekoracije
( slikama, skulpturama itd..) mogli da zaključimo iz koje su priče .. Davali smo im imena.. Recimo par u kome je tip student fakulteta bezbednosti a devojka mu fino skockana ribica koja je došla da u stvari nju gledaju odmah je počeo da pita za masivne komade i da li bi to moglo da se odradi u hrastu… Njih smo odmah krstili – Hrastov kabinet…. Tu je sve onako masivno i valjda sopstvenu važnost ne može da uspostavi na drugi način..Uostalom koji normalni lik bi upisao studije bezbednosti…
vidim ja da je tu čitava zbirka priča mogla nastati, zabavilo bi me to štivo. :)
p.s. volim što si ovde. nismo ni kontali koliko nam je falilo nešto tako neuro, plus jazz, kontam to po osmehu koji je izazvalo vaskrnuli nick na ovoj manje-više faličnoj, ali ispada okupljajućoj (pa joj se štošta gleda kroz prste), blog-platformici… dobrodošla! :)))
Malo mi neobično bez Zemlje klikera…kapiram da osvajaš nove zemlje :)