OPET SE DESILO

Уобичајен

posle prošlogodišnje epizode sa izvesnom Tamarom iz Podgorice/Kotora koja je baš ovde na wordpressu vodila blog hranjen zalogajima sa mog izvornog staništa – Alane u zemlji klikera, sada je osoba koja se potpisuje kao Barbara Novaković, kompletnu konfiguraciju te iste zemlje klikera pohranila u nekoj lopovskoj datoteci na svom kompu i odlučila da moje reči neštedimice koristi za ličnu promociju… uzgred je objasnila da je svoje zapise dugo objavljivala samo u virtuelnom prostoru, ali je onda shvatila da tu sad već ima dovoljno materijala za jednu pesničku zbirku, te je sve povukla sa neta i uskoro planira da nešto stavi u korice. za ilustraciju je izdeklemovala kompilaciju mojih misli iz nekoliko zapisa, razbacanih po tom mom virtuelnom staništu, počev od 2007-me, pa sve do upokojenja pomenutog bloga, pre nešto manje od godinu dana.

zanemarila je činjenicu da je internet prostranstvo puno čudesa i da negde u njegovim zabitima čuče arhive i umrlih sajtova, kao zvezde čiji sjaj vidimo samo zato što su toliko udaljene da do nas vest o njihovoj smrti još nije doputovala.

uz takvu podršku, bilo je dovoljno nekoliko mejlova na prave adrese da se lažov koliko-toliko raskrinka i možda oseti bar malo postiđeno (fala Đ. na presudnoj pomoći u tome, budući da ja s posla danas nisam mogla time da se bavim! :))

uzgred, najveći deo onoga što je sinoć izrecitovala u radijskoj promociji prepisan je iz ovog posta, rođenog iz trudova moje tastature 12. maja 2007. godine:

ELECTRON BLUE

… pitam ga šta je istina
pitam gde počinje plima
pitam ga je li mrtvo zlo 
i je li pod nama čvrsto tlo
pitam ga koji je zbir
kad se saberu skok i mir
i da li promena tog zbira može
da nas presvuče ispod kože…

—— 

… jecaj zagrižene jabuke
dok je komadaju moji zubi
možda je samo znak
da zagriženost uvek gubi…

a to što mi se svaki pokret
tvog glasa kao božji dar čini
možda je samo melodija kojom
tišina na mene baca čini… 

—— 

… mesečina korača po meni
zabada se štiklama u tkiva
uspavljuje misli razbuđuje seni
traži da dokažem da sam živa…
da li i more mora dokazati
da su mu talasi puls i vene?
da li se sunce tebi potvrđuje
kad svakog dana raste i vene?
da li daljina podnosi isprave
za to što razdvaja i vuče?
da li lavež mora da potvrdi
kako negde postoji kuče?
mora li maestro dokaz da daje
kako muzika i posle njega traje? 

—— 

vetar preko tvog ramena
i vila ispod mog temena
udružili se da napišu san
za četiri ruke dizajniran…
melodija će mu takva biti
da će ko šumski izvor teći
onaj ko želi tu će se skriti
umoran će sneno prileći…

24 responses »

  1. Seti se, Barbara,
    gostovala si na radiju onog dana,
    čitala si pesme nasmejana,
    srećna, mokra, razdragana,
    a ja sam te slušao…
    Seti se, Barabara,
    nad Novim Sadom je lila kiša neprestana,
    slušao sam te sam u svojoj sobi,
    osmehnula si se,
    i ja ti neviđeni osmeh uzvratio…
    Seti se, Barbara,
    Ti, koju nisam poznavao,
    Ti, koja me nisi poznavala,
    seti se…

    Ipak, seti se i onog dana,
    ne zaboravi,
    kad si sa njenog bloga sve prepisala,
    a znali su je po imenu:
    Alana.
    I ti si taj blog ceo pročitala,
    mokra, srećna, razdragana,
    odlučila da će to postati tvoje reči,
    seti se toga, Barbara…
    Ne ljuti se što ti govorim ovo,
    ja govorim ovo svima koji kradu,
    i ako ih nikad nisam sreo,
    govorim ovo svima što se tuđim perjem kite,
    čak kad i od toga nemaju neke velike profite…
    Seti se, Barbara,
    ne zaboravi,
    onu nagradu koju si nedavno dobila,
    za “tvoju” Novogodišnju priču,
    kako ti je bilo dok si je čitala,
    tu priču pozajmljenu
    iz Zemlje klikera,
    i od čuvene Alane…

    O, Barbara,
    ovo je velika svinjarija,
    šta se to s tobom dogodilo
    kad si ovako rešila da kradeš tuđi život,
    da li je neko prema tebi loš bio,
    ili si prosto
    toliko netalentovana,
    da li u tebi ima bar malo stida?
    O, Barabara,
    nad Novim Sadom kiša i dalje lije,
    tvoje srce sve jače bije,
    sve je razoreno, ništa nije kao pre,
    jedna radio emisija je slučajno provalila sve…
    Ovo mi zvuči kao početak jedne bruke,
    tragične, ponižavajuće,
    ako samo još jednom za krađu upotrebiš svoje ruke,
    ako samo još jedna Alanina reč kroz tebe pisne,
    tvoja pesnička karijera moraće da svisne,
    istrunuće, nestaće,
    kao da je nikad nije ni bilo pre,
    i znaće pola Novog Sada,
    Dunav neće moći da te opere…

    • čak i barbarizam dobi novo lice,
      kad u njega pamet zasadi klice,
      pa omaž Preveru iz njega poraste
      i razleti se duhom kao prve laste.
      divno je što se baš ti baviš time,
      ko će nego onaj čije nosi ime
      zlatno doba klikerskoga bloga,
      poharala je Barbi i štošta tvoga…
      ;)

  2. To što će neki školarac na našim blogovima izvući poneku dobru ocenu (o čemu su neki blogeri posredno već pisali) je mnogo bezazlenije nego ovo. To sa đacima je dovitljivost, ali ovo je bezobrazluk. Ne želim da raspredam o tome da li je od te bolgerke nekada bila devojčica koja je kopirala delove knjiga da bi ih stavila u pismene zadatke…

    Sviđa mi se ovo sa zvezdama. :)

    • naravno, školarcu ne bih ni zamerila, ma i dopisala bih ako štogod zafali ;)… ali, ova gospa će im sutra predavati nemački. :/
      naravno, danas sam malo vršljala po netu koristeći ime dotične kao ključ, pa doznala i da nam je barbika nedavno osvojila i neku nevažnu nagradicu, i povodom toga podelila svoj (i moj, a i Đ-ov, pošto je dijaloški deo maznula iz jednog našeg zajedničkog postića) tekst sa širokim auditorijumom. Konkursi regiona, sajt gde je to objavljeno ograđuje se, kažu da ne mogu ništa, oni su samo objavili nagrađen rad, žiri je trebalo da pazi, ako nije žale slučaj… istina, nejasno mi je zašto iz iste ravnodušnosti nisu objavili naše komentare ispod rada (tj. oni još uvek čekaju moderaciju), pa ne kontam koga i šta štite. stoga pretpostavljam da će priča ostati sve dok je ‘autorka’ sama ne povuče. uzgred, priznajem, na 2-3 mesta je moje reči zamenila običnijima, ubacila je ‘j’ gde joj treba, i tako… malo je unapredila, da ne kažem uneredila zapis, ali je 95% ipak copy-paste. evo toga:
      http://konkursiregiona.net/barbara-novakovic…/
      drago mi za zvezdanost. :)

    • „… šta to ima u ljudima tužno
      da ulaze u tuđe živote
      tko to živi u prošlosti mojoj
      a još nije umro od sramote…“
      kako je ovo pogođeno… hvala. :)
      i znaš šta, podsetio si me ovim spotom i tom trešnjom, da na ovom često tužnom i čudnom svetu ima ponečega što izmiče svakom naruživanju i zagađenju i što je otporno čak i na ljudske zlobe, pakosti i bede. za to posebno hvala!

  3. procitah samo sazetu biografiju, sazetu do smrada, narocito sa onim da je ucetvovala na raznim konkursima. Pitanje je samo ko je ucestvivao na tim konkursima a ne zna. Poslednja strofa N je sve rekla.

    • mogu da pretpostavim… iako, ko zna koliko nas je sačuvala na svom kompu i koga bi se sledećeg mogla mašiti. ipak se nadam da će joj ovo sramoćenje (pošto joj je na fb stavljeno do znanja da je razotkrivena, a i urednica radio emisije u kojoj je gostovala je obaveštena, pa će preduzeti šta treba) izbiti iz glave slične naume.
      nepojmljiv mi taj mentalni sklop. uglavnom sam držala da ljudi koji imaju poriv da pišu imaju potrebu i za autentičnošću. kao, može im se desiti da štogod štrpnu od tuđe ideje ili misli, ali ovo… nepojmljivo! još kad sam je čula kako čita moje reči skroz pogrešnim ritmom i akcentovanjem, spotičući se na neke izraze, jeza! :/

  4. To što je pokrala, pokrala…Nije ono što ti jesi i što te čini Alanom klikerašicom. Ti ćeš rađati klikerčiće, sjajne i unikatne, dok god dišeš. Zaštiti nekako svoje ako je moguće, pliz. Kako su počeli ko gremlini iz bazena…

    • :)
      divno čuti. iz tvojih usta u božje uši…
      a zaštita, ne znam, nije mi izgledalo bitno, ma ni dovoljno vredno objavljivanja, ali mi se sad čini da bi me razljutilo da za koju godinu naletim na knjižicu poznate mi ‘teksture’ pod tuđim naslovom i imenom. tek bi isterivanje pravde u tom slučaju bilo zaletanje na vetrenjače… možda si stvarno napravim neki samizdatčić.

  5. resavska škola, prepisivači… desilo se to Darku, davno, izdao je on neki knjigu, priče gde su akteri životinje, šaljivo i tako dalje, te je priče objavljivao na mojblog-u, dok nije shvati oda neko copy/paste i na svoj blog… strahota…

    • da, sećam se, nemali broj blogera je imao slično iskustvo, nažalost… štaviše, sigurna sam de je mnogo onih koji za to ni ne saznaju, to što sam ja provalila Barbaru je neviđena slučajnost, da nije gostovala u istoj radio-emisiji u kojoj i Đ. čiji deo smo čekali, teško da bih u pola 11 uveče, nekog utorka, slušala radio. pa još dok na tv-u vrte film Nanija Moretija koji nisam gledala…

  6. Objavila je knjigu „Zov okeana“ u novembru ove godine u izdanju Matice srpske (NS) i promocija se održala na Sajmu knjiga.

    Knjigu je potpisala kao Barbara Novaković. Rođena u Rijeci itd. Koliko plagijata ima ne znam. Našla sam tri strane svoje pesme.

    Da li neko zna njeno ime ili joj je ovo plagijatorsko ime?

  7. da, nažalost, opet se desilo, još i gore nego pre (ne samo meni, i štampano u ediciji Matice srpske – Prva knjiga).
    u „Zov okeana“ je i 22 stranice u celini ili najvećim delom ukradenih sa stranica mog nekadašnjeg bloga ‘Alana u zemlji klikera’. u pravu si, borba tek sad počinje…
    a za ime ne znam, pod istim je gostovala i na radiju, predstavila se kao neko ko u Novom Sadu završava faks (Nemački jezik i književnost), pretpostavljam da se zaista tako zove.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s