znaš, i spoticanje je čista kreacija,
treba izabrati pravi kamen,
i medju njima ima delicija,
svaki nosi poseban znamen…
… i treba zavoleti mostove i nebodere
zbog hipnotišućeg pogleda dole,
zaputiti se u svoje mračne sfere
da bi se na svetlost noge nabole.
Alana bez zemlje klikera 
nekako mi je tvoja poezija „intermedijarna“, u smislu nije baš posve za decu, ali nije mračna, teška, opora, već baš naprotiv… osim toga je fantastična, meni sasvim „nova“, poprilično oduševljeno čitam i na momente mi je „krivo“ što ne umem i ja tako poletno (a ima tu i šašav izbor reči koji mi je fenomenalan, a i ne bih se nikada setio da iskoristim) :)
kakav komentar! :)))
glasno ti kažem hvala, ali se osećam potpuno nadglasana, pa moram da VIČEM!
oduševljena zbog svih tih otkrića, jako prija to što dotičem…
Oduvek mi bila zanimljiva ..ponekd i nesto iskomentarisem na srpskom koliko mogu al nikad ne vidim svoje komentare :)) Nije bitno pratim te jos od vremena kad nisi bila na WorDpresu :)
:)))
uvek me fascinira to dokle dopiremo ovim našim malim izletima na internet (+ koliko o tome nemamo pojma) i kakve se sve veze tu (ispre)pletu.