sećaš se Travolte u filmu “Majkl”?
kud ćeš boljeg? ;)
… da l’ zbog čuvanja i andjeoskih poriva ili zato što je proleće pravo vreme za neka dugačka lutanja i putovanja, tek meni su se juče vrzmali po mislima kadrovi iz tog filma, i baš sam mogla da zamislim kako se ti i ja (ne smeta čak ni da budu još neki ljudi, i u ‘Majklu’ kola bila puna) odlomatamo u kakvom ogrooooomnom automobilu nekud u daljinu…
pa noćivamo u motelima koji su bez pardona isti, bezlični kao kulise, slušamo muziku u restoranima benzinskih pumpi, klopamo one famozne pite (sa limunom, višnjama, jabukama, čokoladom, malinama, kupinama, jagodama, borovnicama, kajsijama, i naaaaravno – tvinpiksovskim trešnjama) i kladimo se na refren iduće pesme… navijam da bude nešto buntovno, odmahneš nahajno, ‘nepopravljivo si luda, tolike godine a još veruješ u čuda’, tipuješ na ‘limunadu’, tvrdiš biće prezašećerena, ljubav će biti zloupotrebljena, stavljena na bilbord, poternicu i osmrtnicu istovremeno. a onda istrčimo iz restorana pre početka sledeće pesme, da nema pobednika i da ne prisustvujemo egzekuciji, promičemo pored neonskog natpisa gde ‘A’ žmirka, gle – namiguje nam svet, od samog početka. ;)
ponekad u sumrak samo sednemo na bankinu uz put. postavljeni na asfaltnu liniju, s neba (Majklu?) izgledamo kao dvotačka pred jednu misao koja se pruža u nedogled, međaš za dvostruku traku bića, stvorenu za saobraćaj u oba smera – iz tvog u moj, iz mog u tvoj… sve dok u beskrajnu rečenicu objašnjenja iza te dve tačke ne stane sve što treba, sve one priče i pauze o tome šta nas je bolelo i šta smo voleli. onako usput, najlakše na svetu, čak i ako smo se zaricali da nikad ni pred kim nećemo sljuštiti taj deo oklopa jer je toliko srastao s tkivima da ćemo iskrvariti.
ponekad, retko, izuzetno… sve u nama nepogrešivo oseća da je svet bezbedno mesto.
dok na nas neko pazi…
‘… What the hell is happening
I can’t think of everything
I don’t know what day it is
Or who I’m talking to
But I know that I’m ok
‘Cause you’re here with me today
I haven’t got a single problem
Now that I’m with you…’
Alana bez zemlje klikera 