RAZVIGOR

ja dobro poznajem taj mlad vetar

i kakve on mirise šalje u etar

i to da se u proleće najlepše glasa,

tad je u stanju ptice da nadglasa…

u krvotok se uliva brže od vina

ne haje za prekoračenje brzina,

boja mu je od crvenog karmina jarkija

i duša od kaminskog ložišta žarkija…

plesačke je korake od Astera naučio,

pelerinu od kašmirskih tkalaca naručio,

prisvaja polako, osvaja na prepad,

premala mu sela, nedovoljan grad…

srž mentola je za njegov dah šala,

velika kola zna od kad su bila mala,

kada se smeje i nebo skuplja oči,

kada on spava i tišina koči…

je li onda čudno, je li neobičnost,

to što mi uvek donese novu ličnost,

kad god se pojavi poklon mi otvori

zbog koga duh ispočetka se tvori.