pogonsko gorivo (mojih) pisanija…

1. igra.

klikeri.

(pogled kroz) kamen dečijeg prstena.

kaleidoskop.

želja da se uvek iznova promešaju šareni staklići i proveri raspored svet(l)a posle novog deljenja.

2. posveta.

čarobnoj smesi: nečijih reči, dela, uticaja… i mojih osećanja.

često na više adresa istovremeno.

malo je’pesama’ koje su čista jednina. a i one, zbog specifične ’gravitacije’, brzo usisaju mnoštvo novih ’čestica’.

3. kadriranje

uhvatiti trenutak.

zgrabiti sve te zlatnike ušivene u postavu običnih dana:

prolazim pored pijace u odlasku na posao, dok jedan od prodavaca noseći gajbice s jabukama na sav glas i bez falša počinje da peva: ’poznaćeš me i po mraku po pjesmama i meraku, a ja tebe…’ pa svi okolo, dotad gunđavi i nerasanjeni, počinju da se smeškaju i smekšavaju…

ili

dva prijatelja u žaru kafanske rasprave u vreme fajronta i bezuspešni pokušaji šankerice da dopre do njih i objasni kako je vreme za razlaz. u pomoć joj priskače mladić koji je dotad sedeo za stolom, prišavši gospodi i uveravajući ih da je iz inspekcije, pa ukoliko lokal ne bude zatvoren u propisano vreme uslediće kazna… rasprava između dvojice prijatelja načas zamire, jedan od gospode lelujavo pogleda u mladića, a onda prpošno izjavi: ’dokaži!.. pokaži legitimaciju.’ momak s malo odglumatane bahatosti pita: ’a ko si pa ti da ti je pokazujem?!’ na šta naš vremešni šmeker dostojanstveno uzvikuje: ’građanin pijanac!’

ili

poodmakla faza žurke, M. izvaljen na fotelji, usporeno nam plasira žal za mlados’ i onim fantastičnim letovanjima na hrvatskoj obali: ’kad se samo setim… svih onih velikih Britanki… malih Britanki…’

ili

kod tate na vikendici, posle dobrog ručka u slobodnom padu pobacani na travu, primećujemo kolonu mrava. veliki crni, u jednom smeru svaki piči s po jednom belom lopticom u ustima. oni što idu u suprotnom pravcu ne nose ništa. posle nekog vremena, na tv emisija o mravima. mravima-robovlasnicima koji kradu jaja iz tuđeg mravinjaka i od ukradenih beba prave robove.

4. uživanje.

volim reči. volim da ih premećem pod jezikom i prstima na tastaturi, da ih porađam iz devetosekundne ili devetominutne trudnoće, da im prva kažem – eto vam, to je veliki svet u koji ste žurile. plačite. uživajte. plaćajte. smejte se. ogrejte. ogrebite. otvorite. zaklonite. budite!

5. veza.

mogućnost da se u nekom ’restoranu na kraju vaseljene’ sretnem s ljudima koji mi sliče. jer nam mape nalikuju i putujemo na sličan način. i ako je sreće, stvarno se sretnemo, u nekom kafiću u sred ove zemlje, pa razmenimo – reči, misli i smeh… i razmenjujemo…

6. slaganje puzzle-komadića.

dnevničke beleške pišem od kraja osnovne. zanimljivo mi kako je samo pogled na neki od dnevničkih ’tomova’ dovoljan da mi na nepca spusti ukus mog života iz tog vremena. jesam li bila sretna, sama, nadahuta, blesava…

7. muzika.

sve mi uronjeno u muziku. skoro da i nemam budnog trenutka u kom mi nešto ne svira. slažem muziku po raspoloženjima. godine su mi bile potrebne da kućnom kolekcijom pokrijem sve osnovne tonove. odnedavno, ponekad se desi i obratno: ’naručim raspoloženje’ puštanjem odgovarajuće muzike. neke priče nastale su upravo tako…

8. fotografija.

stvarnost u ramu.

konzerviranje. kao sok od breskve. u njemu pohranjeni svi ukusi voćke, a svejedno je više ne možeš zagristi. elementi u novom agregatnom stanju. sa oduzetim/dodatim svojstvima. inspirativno. volim da gledam fotografije. ponekad im dodam stih. sve češće i sama fotkam, bez naročite ambicije, iz čistog zadovoljstva.