jesu li ranjene kestenove ulice prvi pouzdani glasnici jeseni?
tek je polovina septembra, a sokaci pod krošnjama kestenovih stabala uveliko su zarđali. korake tapacira debeli biljni tepih iz kog vire bodljikave opne i nauljene loptice sa po jednim otvorenim okom. možda su te blistave kuglice danas prvi put ugledale svetlo. blagoslovene su ako ih je ježasta opna, rasprskavajući se pri udarcu o zemlju, zakotrljala tlom tako da su se zaustavile sa okom okrenutim ka nebu. pa gledaju, ne trepću! oblake, vrapce, leptire, zalepršane krajeve sukanja, peševe mantila, donje stranice aktovki, voće zagrljeno najonom kese, žbice u vezanim saltima…
da kestenje u memoriji čuva muziku, kasno popodne bi odlučilo da pogledima doda melodiju. nisam sigurna da li bi tom muzikom više opisivalo sopstveni unutrašnji svet, ili spoljašnjost u koju je dospelo, tek, bili bi to klavirski pasaži, prolazi kroz koje prsti najpre prohodaju, ali im se onda pridruži i knedla u grlu, i osmeh, malo setan, ali ne sasvim lišen radosti i istine. Yann Tiersen. neću da imam pojma kako ju je naslovio autor, jer znam da je to kestenova sonata.
—
Alana bez zemlje klikera 
Volim kesten. I nekako, od detinjstva, imam naviku da pokupim prvi koji ugledam i čuvam ga do sledeće godine. Valjda u svemu ima neke memorije… lep post.
i meni su neodoljivi, divni da se prevrću po rukama i da im se izgubiš u onim šarama koje neki primerci imaju, pa podsećaju na nameštaj u babinoj i dedinoj spavaćoj sobi gde si iz te drvene ornamentike sam sebi izvlačio najfantastičnije priče. baška što je deda uvek govorio da imam kestenjastu kosu, logično je što ih onda doživljavam rođački… :)
hvala. i za isečak iz tvoje memorije, i za ‘otključavanje’… ;)
Da, kestenjasta kosa… stvarno me asocira na ta vremena, sećanja, slična, ista.
Otključavanje – Dobro procenjujem vrednosti. Ostalo, komentara – bez! :)
upravo htedoh da dodam, da mi se u svakoj torbi kotrlja po neki, stalno ih skupljam, prosto mi je zao da tako ostanu, al sad cu da razmislim, neka gledaju u nebo.
ne bih se kladila da im avantura boravka u tvojoj torbi (verovatno im izgleda kao pećina čudesa :)) manje zanimljiva. plus, svuda ih sa sobom vodiš. ako im povremeno još priuštiš nebo, tamo gde se i ti zaustaviš da se zagledaš u njega, možda će to biti najsrećnije kestenje na svetu. :)
Kesten je možda najljepša vijest o jeseni. Uvijek im se iznova veselim. Volim jesen.
pozdrav
jeste. :)
uz one prve prave jesenje jabuke.
pa nešto kasnije onaj neuporedivi pir boja kad, sa svim onim toplim nijansama na četkici, krene da farba šume…
izgleda da i ja volim jesen.
:)
Kod mene se jos ne nazire a kestenje je krenulo, park moze da posvedoci, deca se igraju, samo je vrme malo ludo, toplo hladno, pa kise, nekako bi voleo da se unormali, pa da osetim „onu pravu jesen“.
ove godine nam fakat nedostaju prava godišnja doba, ni leto nije bilo pravo leto. možda baš zato ‘zaslužujemo’ pravu jesen, čisto kompenzaciono… :)
Danas smo dobili privilegiju da nam priroda podari pravi, sunčani jesenji dan. Savršen! Porodična šetnja kejom pored Une. Svi smo sakupljali kestenje. Večeras se kotrljaju po cijeloj kući :) Divan post!
:)
da, jesenje nedelje baš umeju da budu definicija sreće.i ta definicija nedeljom nije kompletna ako u njome nije obuhvaćena porodica. poznato mi i to kotrljanje, divlje kestenje mi čak i draže od pitomog, čak i uz svu čaroliju mirisa kojim to drugo kestenje oboji neke poznije jesenje večeri.
hvala puno! :)
p.s. tek večeras otkrila ‘iskricu’, ali mi već jasno da ću zalaziti tamo, da uz šoljicu kafe dobijem i porciju lepote.
Iskrica samo uz šoljicu kafe, kad mi moje tri princeze daju toliko odmora, svrati u ove šarene ulice pisane riječi. Drago mi je da smo se srele :) Danas je bio savršen porodičan dan, pun mirisa jeseni i kestena. Tvoj post ga je samo još ljepšim bojama obojio. Da, sad ću i kestenje okretati tako da im oči gledaju u nebo :) Pozdrav! Čitamo se!
kestenje i dzep, dzep i prsti, eto to je moja asocijacija jeseni :)
:)
ruka useljena u njegov džep je definicija koja pruža pipke (da ne kažem prste ;)) i na zimu.