romansa za jedno oko i klavir…

Уобичајен

jesu li ranjene kestenove ulice prvi pouzdani glasnici jeseni?

tek je polovina septembra, a sokaci pod krošnjama kestenovih stabala uveliko su zarđali. korake tapacira debeli biljni tepih iz kog vire bodljikave opne i nauljene loptice sa po jednim otvorenim okom. možda su te blistave kuglice danas prvi put ugledale svetlo. blagoslovene su ako ih je ježasta opna, rasprskavajući se pri udarcu o zemlju, zakotrljala tlom tako da su se zaustavile sa okom okrenutim ka nebu. pa gledaju, ne trepću! oblake, vrapce, leptire, zalepršane krajeve sukanja, peševe mantila, donje stranice aktovki, voće zagrljeno najonom kese, žbice u vezanim saltima…

da kestenje u memoriji čuva muziku, kasno popodne bi odlučilo da pogledima doda melodiju. nisam sigurna da li bi tom muzikom više opisivalo sopstveni unutrašnji svet, ili spoljašnjost u koju je dospelo, tek, bili bi to klavirski pasaži, prolazi kroz koje prsti najpre prohodaju, ali im se onda pridruži i knedla u grlu, i osmeh, malo setan, ali ne sasvim lišen radosti i istine. Yann Tiersen. neću da imam pojma kako ju je naslovio autor, jer znam da je to kestenova sonata.

14 responses »

    • i meni su neodoljivi, divni da se prevrću po rukama i da im se izgubiš u onim šarama koje neki primerci imaju, pa podsećaju na nameštaj u babinoj i dedinoj spavaćoj sobi gde si iz te drvene ornamentike sam sebi izvlačio najfantastičnije priče. baška što je deda uvek govorio da imam kestenjastu kosu, logično je što ih onda doživljavam rođački… :)
      hvala. i za isečak iz tvoje memorije, i za ‘otključavanje’… ;)

      • Da, kestenjasta kosa… stvarno me asocira na ta vremena, sećanja, slična, ista.
        Otključavanje – Dobro procenjujem vrednosti. Ostalo, komentara – bez! :)

    • ne bih se kladila da im avantura boravka u tvojoj torbi (verovatno im izgleda kao pećina čudesa :)) manje zanimljiva. plus, svuda ih sa sobom vodiš. ako im povremeno još priuštiš nebo, tamo gde se i ti zaustaviš da se zagledaš u njega, možda će to biti najsrećnije kestenje na svetu. :)

    • :)
      da, jesenje nedelje baš umeju da budu definicija sreće.i ta definicija nedeljom nije kompletna ako u njome nije obuhvaćena porodica. poznato mi i to kotrljanje, divlje kestenje mi čak i draže od pitomog, čak i uz svu čaroliju mirisa kojim to drugo kestenje oboji neke poznije jesenje večeri.
      hvala puno! :)
      p.s. tek večeras otkrila ‘iskricu’, ali mi već jasno da ću zalaziti tamo, da uz šoljicu kafe dobijem i porciju lepote.

      • Iskrica samo uz šoljicu kafe, kad mi moje tri princeze daju toliko odmora, svrati u ove šarene ulice pisane riječi. Drago mi je da smo se srele :) Danas je bio savršen porodičan dan, pun mirisa jeseni i kestena. Tvoj post ga je samo još ljepšim bojama obojio. Da, sad ću i kestenje okretati tako da im oči gledaju u nebo :) Pozdrav! Čitamo se!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s