ZA OVU PARTIJU…

… Robin mi je iz špila izvukla sledeće karte:

KAMEN,VATRA, MINDJUSA, OGLEDALO, SIMSIR

—

pokupljen sam sa bele grčke plaže,

i već 14 meseci sanjam da se vratim kući.

živim u jednom stanu na devetom spratu,

u gradu gde mojih korena nema,

na obrazima više ne osećam vetar,

oblaci na mene ne prosipaju kiše,

ni vazduh na so ne miriše,

sunčeva VATRA mi u lice ne diše…

… a još živo pamtim široko noćno nebo,

istačkano milionima nebeskih oblutaka,

to satensko crnilo – jedino pravo

OGLEDALO za mene i bezbrojnu porodicu

belih kamenčića nastanjenih podno litice,

duž čijeg oboda je, visoko iznad,

puzio kržljavi ŠIMŠIR…

… izgledao sam joj kao bombona,

kao MINĐUŠA, kao privezak,

kao vizit-karta za sreću,

kao mali sunčani akumulator

koji će joj u danima kratkog svetla

emitovati toplinu i grliti je belinom…

… povremeno me uzme na dlan,

s još nekolicinom rođaka

koji doputovaše sa mnom,

premeće nas među prstima,

gladi, miluje i miriše…

… ne mogu da odredim

kada se to desilo,

ali već neko vreme znam

da je u kalendar nekog

budućeg, grčkog letovanja,

unela belešku:

vratiti KAMEN kući.