srcolovka ;)

nešto što sam danas pročitala, podsetilo me na neke moje beleške sa blagopočivšeg ‘mojblog’-a, iz sad već davnog leta gospodnjeg 2007-og…

:)

(slika – Huan Miro)

previše mi ljudi sa srcem baždarenim k’o dečja igra ‘muzičkih stolica’.  

ono: krene muzika, jedna stolica manjka, svi trče okolo k’o sumanuti prateći raspored mesta i suigrača, istovremeno osluškujući, jer kad muzika utihne iz igre ispada onaj ko se nije domogao sedišta. pa u svakom krugu jedna stolica manje… sve dok se, kad i poslednji takt utrne, onaj jedan pobednički zajapuren i grozničav učesnik ne sruči na jedino preostalo mesto.

dosadilo mi da trčim i hvatam mesto. neću takmičenje.

tražim renovirana srca.  

bestežinska.

ili ona kojima je čudom, i srećom, ili naklonošću providjenja, prostranost udeljena rodjenjem…

… da ima mesta za baškarenje i čavrljanje,

da nas ne zaglušuje buka suvišnih reči,

da su jastuci razbacani po podu,

da nema isturenih ivica stolova što prave modrice pri svakom slobodnijem pokretu,

da se ne zaglavljujemo u gotskim lukovima uskih prolaza,

da se niko ne plaši ničije senke.

mesto bez jednosmernih ulica,

sa signalizacijom sunca, meseca i zvezda,

i sa čivilucima na koje ćemo, kad se dovoljno opustimo, okačiti svoje bodljikave odore i ugledati jedni druge u odelima sopstvene kože.