… već dve nedelje se podrobno bavim pisanijama nastajalim u doba kada sam bila Alana u zemlje klikera. elem, nakon ovde opisanog martovskog gostovanja na radiju, osoba koja se tada obnoradovala kao autor mojih tekstova, sada je otišla korak dalje i, u izdanju Matice srpske, objavila knjižicu „Zov okeana“.
pa, dok Barbara Novaković ne izvuče još nekog keca iz rukava, iliti još koji tekst iz lopovskog foldera filovanog zapisima sa mog nekadašnjeg bloga, ja izvlačim iz sopstvenog skladišta nešto što sam pisala jeseni 2012. godine:
NA MNOGO NAČINA…
… traganje za izgubljenim vremenom
liči na bajku,
na kuću koju sam izgradila u mislima,
nema tu jedinstva i istine,
samo fleševi, boje i osećaj,
kao kad se u letnje jutro bosonogo gazi po travi,
kao kad se ne zna gde stanuje neko drag pa svaki prozor liči na trag,
kao kad se u listanju starog albuma, na grupnom fotosu sa tajnog slavlja pronađe tada neznani lik koji je u međuvremenu postao javan,
kao kad ti noć pred svitanje u san postavi nagaznu minu zbog koje odskočiš u krevetu namah potpuno budan i prestravljen,
kao kad se ispostavi da je skica pronađena u bakinoj škrinji original velikog majstora,
kao kad ti ljubavni život raste kao hrast, zdrav, snažan i jak, al’ i gromovima privlačan,
kao kad papirne ptice u tvom zen-gardenu propevaju,
kao kad ljubavnici dočekuju jesen u groznici, pišući opravdanje poslednjim suđenim letom,
kao kad poželiš da nekog vidiš kasnije, ali se predomisliš pa ga zgrabiš odmah,
kao kad ne znaš šta hoćeš, ali ti to ne smeta jer ti neznanje htenja liči na definiciju ispisanu kredom na školskoj tabli,
kao kad ti neko prepusti moć, a ti je ne samo ne zloupotrebiš nego je ni ne iskoristiš,
kao kad se od stida zavežeš u klupko obgrlivši kolena, a sećanje na sopstvenu zloću teraš mrmljanjem nečega što liči na negaciju, uz odmahivanje glavom,
kao kad znaš da su psi psihoterapija,
kao kad poznaješ nekoliko istinskih dama, pa se kad god osetiš miris laka za kosu osmehneš kao grejs keli,
kao kad voliš mesec iako te tome niko nije naučio,
kao kad veruješ u srećne krajeve dok te zglavci na stisnutim pesnicama ne zabole,
kao kad si (ne)uveren da je (ne)moguće da si nekom bio legendarna devojka/momak,
kao kad od vozova prepisuješ način ulaženja u tuđe živote kao u stanicu, sa ili bez voznog reda,
kao kad znaš da ćeš se tako nastavljati do kraja,
manje ili više srećno, uspešno i drago,
sastavljen, rastavljen i svakog jutra stavljen
u novi dan, u novu šansu da se napišeš
kako moraš… ili kako želiš.
Alana bez zemlje klikera 
Javi kako je prošlo na sudu, navijam za tebe iako miriše na nerešeno.
I još jednom malo korigovan martovski komentar:
Barbara ‘Slina’ Novaković jadnica.
:)
hvala, znam da navijaš, odmah sam se setila i tvog martovskog komentara…
a sad, da li će biti nerešeno, videćemo. Barbarin problem je sada i u tome što nisam jedina pokradena http://srebrnastopaperje.wordpress.com/
a i nije sve od onoga što je meni maznuto zakopano na upokojenom blogu, nego su tri teksta živa i na ovom, i to dva pod prošlogodišnjim datumima i jedan s ovogodišnjim, martovskim. njena knjiga je izašla krajem oktobra. mislim da je moj jedini posao da dokažem da sam jedini upravnik i urednik ovog bloga, a to ne bi trebalo da bude teško.
Nedaj svoje. Podrška.
hvala, trudiću se, mada moram priznati da mi jako teško pada bavljenje tako ljigavim rabotama, iako uopšte nemam bojazni i nedoumica šta je istina. :)
katastrofa za cim se poteze, cak do objavljivanja knjige. Ja sam i ovde naletela na prepisivanje u originalu i obavestila original. Cemu to nikada necu shvatiti, ali nije prva stvar koju ne shvatam. Podrska i od mene.
i meni je potpuno neshvatljivo. posebno mi ne ide u glavu to što se na taj korak odvažila posle onog martovskog provaljivanja… koliko treba biti glup, besraman i drzak za to? nepojmljivo.
hvala! :)
Skroz sam se zdao da pratim, da vidim kako će da ispadne. Ko zna koliko toga i gde sve ima?
toliko ga ima, da je teško zamisliti da će ova ‘aferica’ promeniti nešto u manje-više opštoj anesteziranosti i prihvatanju da je plagiranje nešto, ako ne normalno, a ono marginalno. :/
a što se tiče knjige koju je Barbara potpisala, uz moje tekstove tu su beleške s još nekoliko blogova, tako da, imajući u vidu kolika je knjižica, pitanje postaje je li ijedan zapis njeno delo…
navijam za tebe!!! stvarno odvratno! ja sam mislio da je ta osoba prestala sa kradjom još onda kada si pisala o tome davno. Ovo je stvarno sraman korak, za svaku osudu, ne znam kako ali ako ti smisliš da nekako može da se pomogne, neka peticija šta god javljaj!!! Uz tebe sam 100% :*
hvala puno! :)
nadam se da će biti dovoljan i sadržaj arhiviranog bloga, plus ovih nekoliko ‘živih’ tekstova. mislim, u svakoj iole normalnoj postavci bilo bi i više nego dosta. naravno, kako se život ovdašnji odvija mimo normalnih tokova i osnovnih etičkih i logičkih postulata – sve je moguće. ili nemoguće. kako se zalomi…