danas smo slučajno prisustvovali jednoj lekciji iz ljubavi. mali dečak, može mu biti 4-5 godina, je prišao mladici drveta i zagrlio je, dok mu je baka nešto objašnjavala i očigledno ga ohrabrivala da pomazi stablo, da prisloni obraz uz njega.
uvek sam volela drveće, ali ne sećam se da sam kao dete to radila tako osvešćeno… kontam da je ovaj današnji malac, makar u tome, u sasvim lepoj početnoj prednosti. volim da mislim da će ga ta ljubav odvesti daleko i usrećivati jako dugo.
—
—
Alana bez zemlje klikera 
pridruzujem se tvojim nadama, eh da ih je vise, malaca koji zapravo slusaju svoje bake i vole prirodu i svet oko sebe… :D
oaze smisla u besmislom sve opustošenijem svetu.