… je pokretni praznik koji pada onog dana u godini kada prvi put u sezoni ugledam bubamaru. ova me posebno obradovala srculencem na čelu. moglo bi se reći da me je od srca pozdravila. 
čudesa prizemlja… bubicama su ove tanušne vlati baobabi.
teksture… koliko primamljvih staza za pogled, koliko kolorskih finesa… gde god se deneš.
—
—
ima to jedno drvence tik uz zgradu, koje cvetanjem redovno prati poslednje dane zime. prvo izbaci cvetiće (pokaže zube ;)), pa se tek onda pozabavi listanjem. prkosan mali borac za prolećna prava i voćna stabla generalno. neodoljivo je. 
Alana bez zemlje klikera 
Ima onaj vic kad dođe ciganče kod tate i pita: „Tato, tato, a ‘el ima jagoda noge?“, na šta mu otac odgovara da nema, a mali će „puuu jebemu, opet sam pojeo bubamaru…“ :D
:D
Tvoj foto-aparat je najsrećniji, jer mu je život ispunjen najlepšim slikama.
:)
drago mi je ako je tako, to je dobar način da pokažem zahvalnost za sve što mi je priuštio.
hvaala!