DAN BUBAMARE…

Уобичајен

… je pokretni praznik koji pada onog dana u godini kada prvi put u sezoni ugledam bubamaru. ova me posebno obradovala srculencem na čelu. moglo bi se reći da me je od srca pozdravila.  

čudesa prizemlja… bubicama su ove tanušne vlati baobabi.

teksture… koliko primamljvih staza za pogled, koliko kolorskih finesa… gde god se deneš.

ima to jedno drvence tik uz zgradu, koje cvetanjem redovno prati poslednje dane zime. prvo izbaci cvetiće (pokaže zube ;)), pa se tek onda pozabavi listanjem. prkosan mali borac za prolećna prava i voćna stabla generalno. neodoljivo je.

4 responses »

  1. Ima onaj vic kad dođe ciganče kod tate i pita: „Tato, tato, a ‘el ima jagoda noge?“, na šta mu otac odgovara da nema, a mali će „puuu jebemu, opet sam pojeo bubamaru…“ :D

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s