24.4.2015.

kritična masa zaustavlja autobus koji me vozi ka sajmu, gde je ‘salon knjiga’. klackamo se sledećih 50-ak metara, a onda izlazim iz zagušljivog vozila i hodam uz bicikliste. danas su slavili svoj treći ’aktivistički’ ns-rođendan, mnogo ih je, piči muzika, mnoštvo je klinaca na dečjim bicošima, videla sam i nekoliko pasa, neki kaskaju uz vlasnike, drugi se važno voze u korpama. pri pogledu na zakrčen bulevar pune mi se rezervoari za radost, do presipanja, sve do suznih kanala, a osim biciklista, i proleće me preliva, miriše za izludeti, i kao da sve to nije dosta, i previše, u neko doba počne kiša, smejući se u lice zalazećem suncu, pa se iz tog smeha rodi duga.

—

momak u autobusu priča svojoj devojci-devojčici o prijatelju čiji je ujak patolog, i kako je prijatelj jednom ušao da gleda obdukciju, pa zatekao ujaka sa kutlačomu ruci, dok kreće da iz posude čovečijeg tela zahvati krv… začuđena, devojčica samo pita: ali, otkud mu čovek?

—

zalazak je bio od onih sa dušom, i tu je dušu dao za fotkanje. u ovo doba godine, iz ovog stana na devetom spratu, koordinate se taman tako nameste da sunčev disk pada tačno iza jedne izdvojene gromada-zgrade na horizontu. zamišljam da je plato na vrhu te zgrade idealan za neke gradske žurke, one s čašama na nogicu i živopisnim apetisanima… mada bih ja stoput više volela da na krov te zgrade u predvečerje izlazi samo trupica sačinjena od kakve opičene trojke, poput one iz Generacije x, da vari odlazeći dan i ispreda priče… jeste, aprilski zalasci su stvarno posebna priča. katalog ću napraviti od njih. ako ikad odlučim da prodam ovaj stan, kontam da će mu portfolio s tim slikama dizati cenu… u nebo!

—

glupiranje i ringišpil – kakve kotrljajuće, divne, komotne, mlade, raspojasane reči. ponavljam ih idući u kuhinju, glupiram se razbijajući jaja za omlet, a posle pravim telesni ringišpil, puštajući da mi sobu razglasi  ‘Bloodbuzz Ohio’… bloodbuzz, kakva divna, glupirajuća reč.