DANGUBA

Уобичајен

znate da Hrvati imaju (ili su bar imali u vreme dok su nam kontakti bili iz iste blizine, ali veće bliskosti) izraz ’guba’ u značenju: odličan, cool, strava?

e pa, ovaj dan mi je, (staro)hrvatskim žargonom sročeno, bio baš guba! jedan totalno dobar kalendarski lik, bez obzira na strašnu vrućinu koja mu je za odelo data. mada, da se on pita(o) rekao bi: odela vam danas ni ne trebaju, razgolititi se treba, vreme je za uživanje u letu, od zemlje do zadnjeg ćoška neba. :)

osim što je bio guba, dan je bio i čista danguba. počev od buđenja bez alarmiranja, u stanju lenje prijatnosti kad telo odbija da đipi iz kreveta, a ni ne mora, pa se proteže i razvlači po postelji, notirajući i zadnjim atomom da mu svaka zauzeta poza prija, baš svaka je kao padanje u neku modlu za užitak, ništa ne boli, niti žulja i steže, sve(t) nam s(v)e dopušta, godi i prijavljuje nas za ozbiljnog pretendenta na titulu srećnika dana.

nastavilo se šetnjom do pijace, pa ka centru, dok su nam put presecali leptiri, ponekad ugledani tek kao rastrčana senka na asfaltu pred našim koracima, zbog čega sam puna očekivanja dizala pogled, pa cičala od zadovoljstva prepoznajući stare-nove znance, zaključujući da im je ova godina naklonjena, zbog čega ću uskoro, možda već sutra, imati susret i sa prvim ovogodišnjim lastinim repkom! evo, zakazujem mu randes i ovde, javno, nije valjda lud da odbije damu, ne bi mu to valjalo, mogla bi se i naljutiti… a i zašto bi mu teško bilo da me sutra pre podne pronađe nadomak fruškogorske šume u kojoj je izvor čarobnog imena – Viline vode, ta usput mu je, sigurna sam.

u toj sam šetnji, manje-više neplanirano pazarila ešarpu, divno mekanu i maznu, trebalo je videti kako me zavodi onako svezana za ’gelender’ u radnji, tekstilna koketa za udžbenik! osvojila me na prečac, nisam ni stigla da se zapitam imam li uz čega da je nosim, neeee, kupovaću novo, uklapaću sve drugo sa njom ako treba. pravila se važna, lepa i zagasito plava, sva isprskana zvezdama, ko nebeski svod u ponoć neke kristalno vedre noći… i tako, ceo mlečni put me mamio, prizivao uspomene, obećavao nove trenutke za pamćenje, i, ko uzgred, podsetio me da imam jedan lančić kom je privezak kružna staklena kutijica sa zlaćanim peskom unutra. pa kao, kad stavim tu ešarpu, noćno nebo će se zvati, ta zrnca sa ogrlice glumiće zvezdanu prašinu. biću skroz ukompletirana za neku morsku bajku. čak kad ne budem na moru.

posle sam nam začas zgotovila lak ručak, obožavam sadržaj frižidera leti, čorba sa griz-knedlama, zapečene cukini tikvice sa sirom, grilovani šampinjoni, salata od paradajza, krastavca, crnih maslina i bosiljke, prelivena najkvalitetnijim hladno ceđenim uljem. sve zapečačeno s par trouglova crne toblerone.

u nastavak se uklopilo: čitanje na terasi. nes s pogledom na nebo. dremanje uz film sa klasik tv. odlazak da se zalije cveće u stanu najdražih, jer su oni u Grčkoj. pogled na bujajuće biljke, miris poznatog, i grad, i dalje voljen uprkos gadostima koje mu priređuju/priređujemo, potopljen u parfem od lipe i rumenu svetlosnu aromu tek zašlog sunca…

One response »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s