blizina godišnjeg odmora…

… menja mi perspektivu,
izvesnost sanjanog putovanja
izmešta misli,
seli ih na sporedni kolosek,
ili još pre u neku slepu ulicu,
na felinijevsku ’la stradu’,
u ples i zajebanciju,
u lenjenje i razvlačenje,
u igru sa crnim, uzvrištalim klincima,
što se na ulicama američkih metropola
prskaju šikljujućom vodom iz hidranata…
… spavaću u minijaturnom, pamučnom bebi-dolu,
i buditi se u krfskim jutrima,
kao da je to najnormalija stvar na svetu,
biću Njegova i biću koenovska istovremeno,
kao da je to najpoželjnija stvar na svetu,
a verovatno i jeste,
mogu vam prijaviti, ili priznati…
… čitaću i zastajati,
da se zagledam u more,
ili da se samo zagledam,
u prazninu, u mačku-lunju, u sebe,
ili da se odmorim od slova,
da se odmorim od istine i spoznanja,
kako mi bude volja,
kako diktira ćef…
… pamet će mi stati zbog nekih lepota,
a ja je neću požurivati,
neka je, nek stoji,
nek’ uzme vremena koliko joj je potrebno
za prestrojavanje,
za prebrojavanje koliko nas je još ostalo
kad se sve oduzme i sabere…
… kad se stvarnost ponovo prevede
na svakodnevicu,
na život u jednom ni po čemu posebnom gradu,
ali u jednom ipak jedinstvenom sklopu,
koji dozvoljava,
koji zahteva,
koji ne propušta,
da svaki božji dan,
ma koliko mi se đavolski kezi u lice,
propusti kroz filter
muzike koja bistri dušu
i kroz sito koje udesi
da u nepovrat odu prljavština i glupost,
ali ne i grumenje istine i smisla.