28. IX 2015.

ova noć ima anatomiju idealnog kandidata za mesto i vreme događanja neke horor-priče, koja počinje nad kaligrafski ispisanom stranicom požutelog dnevnika u krupnom kadru, s datumom istim kao današnji (uz raspon od stotinak godina), dok udaljena grmljavina u repeticiji udara uvodne taktove…
… hiljadu početaka opsedalo je pisca, zaletalo se na njega izbijajući mu vazduh iz grudi, zabadalo mu se u oči trunkama vetrom zavitlane prašine, vuklo ga za rukave, upadalo u šolju sa čajem, dobovalo mu po kišobranu, slivalo se u vijuge iz apsurdnih naslova dnevnih novina, nudilo se u bescenje s beščašćem onih koji više nemaju šta da izgube, a ni da dobiju.
podzemlje je pisalo puškice, gubilišta slala fotografije, anfas i iz profila, nudeći svoje usluge uz diskretno priložene preporuke ispisane crvenim mastilom (mastilom?) …
lutke trbuhozboraca, zaboravljene u škrinjama na tavanima predgrađa, zborile su mu u snovima, sarkastično i cerekavo, rečima koje on sam nikad ne bi upotrebio, rečima koje su mrežom izvlačile iz starih rečnika, koprcave i srebrne, ali već umiruće jer su zauvek odvojene od prirodnog staništa.
po buđenju iz takvih snova, osećao je da mu se kopita divljih konja u galopu utiskuju u slepoočnice, a svaki iole glasniji zvuk delovao je kao kroz stadionski razglas propušten zvuk lomljenja krede i grebanja proklizalog nokta po ploči školske table...