29. IX 2015.

Уобичајен
hoću da mi pričaš
o mestima gde nikad nisam bila,
o ljudima koje nisam upoznala,
o ukusima koje nisam osetila,
o osećanjima koja nisam imala,
o stvarima nepojmljivim
mojim godinama i iskustvu,
mojim merama i obuhvatima,
molim te, pričaj mi,
kao da rudničkom hodniku
objašnjavaš dugu na letnjem nebu,
kao da klavirskim dirkama
opisuješ ukus vrućeg hleba,
kao da leptiru predaješ
tas vage na koji spuštaš džak,
kao da železničkim šinama odaješ
u koga je zaljubljena morska zvezda,
kao da lutki šapućeš
kako da progleda,
pričaj mi o hrabrosti,
kao da si hleb,
spreman da bude sam na stolu,
da utoli glad, da teši,
kao da si skakač,
šahovski il’ vremenski,
pa menjaš bela za polja crna,
pa menjaš nedoba za doba,
pričaj mi o idejama i idealima,
kao da je sve idealno,
i kao da sve nije ništa,
pričaj mi o ubrzanju,
o poništavanju,
o stišavanju,
o ciklusima i ciklonima,
o kumulaciji i kulminaciji,
i o kumulusima, o njima obavezno,
nikad ne propuštaj nebo,
uvek mi ga puštaj,
u sobu, u vidokrug, u priču,
u s(t)an…

2 responses »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s