mogu (i) ja to.

Уобичајен
ona peva glasom koji hoda na prstima
i poliva sobu kao da dolazi iz druge dimenzije,
znam da ta muzika stanuje u snovima
pa je (s)hvatam samo kad nisam sasvim budna…
lako je ne biti budan kad su noći najduže
a smisao dana stane u par treptaja oka,
zbog čega mi je jednako prirodno
imati volje za sve i nemati je ni za šta…
pitam se je li laž da je sve osvetljeno
i kako da tera kera ova lutka bela,
dok se obrće oko sopstvene ose
i dovršava još jedan krug oko sunca…
forsiranje života uvek ima smisla,
ubeđujem se u sebi napanjeno glasno,
dok skeptik s levog ramena presuđuje
da je sve to tek varanje smrti,
samo varanje smrti…
ne sporim, klimnem čak u znak slaganja,
pa se predstavim kao kukavica i slabić,
koji bi još svašta i još dugo,
kome je odbojna krilatica još malo pa nestalo,
koji bi da ponovo veruje u zmajeve i vile
i ključeve za čijim bravama vredi tragati…
priznam da bih da se vozim u metrou
nekom, bilo kom, ni u jednom još nisam,
i da jedem palačinke sa račićima
u nekom od onih uličnih lokala
u koje nas je vodio Anthony Bourdain…
priznam da bih još apsurdnih priča,
i bezbroj mirnih vikend popodneva
u kojima me u dremež baca glas
komentatora sa nekog engleskog stadiona…
vidiš kako ja, peva mi (mada ne peva) ona,
uhvatim pravac i zavedem te,
a onda skrenem kad to najmanje očekuješ,
probaj tako, zabavno je,
zbunjuje
i ljude i demone…
Advertisements

2 responses »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s