znaš ono…

Уобичајен
… kad noć ima ukus čekanja,
sva namontirana u neke neizrecivosti
i tišine koje su greškom nepodeljene?
kad ti je jasno da su nikad i zauvek
lice i naličje istog ogledala,
a od tebe zavisi gde ćeš svoj odraz hvatati
i koju od ulovljenih slika umom uramiti…
kad od tebe zavisi ima li u tom ramu
mesta za dalje, za nastavak, za sve(t),
za dugačka putovanja…
… dopada mi se misao o dugačkim putovanjima,
zbog njihove milostivosti spram grešaka,
strpljenja za oklevanje i odlaganje,
zbog uzbuđenja otvaranja očiju
u danu koji će doneti električnu šaru,
kao deo bilborda ili neonske ribice
po prvi put viđene u prirodnom staništu,
zbog osećaja da satovi otkucavaju
poremećenim ritmom,
kao da sprovode sopstvenu volju
umesto da se povinuju geometriji vremena,
zbog promuklosti koja mi odjednom
oboji glas francuskom aromom,
a sve zbog toga što sam do koske izgrebala grlo
ljubeći se s vetrom s kojim sam se celi dan trkala…

2 responses »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s