znaš ono…

… kad noć ima ukus čekanja,

sva namontirana u neke neizrecivosti

i tišine koje su greškom nepodeljene?

kad ti je jasno da su nikad i zauvek

lice i naličje istog ogledala,

a od tebe zavisi gde ćeš svoj odraz hvatati

i koju od ulovljenih slika umom uramiti…

kad od tebe zavisi ima li u tom ramu

mesta za dalje, za nastavak, za sve(t),

za dugačka putovanja…

… dopada mi se misao o dugačkim putovanjima,

zbog njihove milostivosti spram grešaka,

strpljenja za oklevanje i odlaganje,

zbog uzbuđenja otvaranja očiju

u danu koji će doneti električnu šaru,

kao deo bilborda ili neonske ribice

po prvi put viđene u prirodnom staništu,

zbog osećaja da satovi otkucavaju

poremećenim ritmom,

kao da sprovode sopstvenu volju

umesto da se povinuju geometriji vremena,

zbog promuklosti koja mi odjednom

oboji glas francuskom aromom,

a sve zbog toga što sam do koske izgrebala grlo

ljubeći se s vetrom s kojim sam se celi dan trkala…

—