setim se kako su nama klincima govorili
učitelji, komšije, neki naši stari…
– mućni glavom!
ne sećam se da smo mućkali,
a šta ako bi to stvarno pomoglo,
pa drugačije rasporedilo elemente
u nikad pre viđen šareni poredak,
u novo skladno ustrojstvo svetlosti,
možda to moje kaleidoskopske misli
jedva čekaju.
Alana bez zemlje klikera 
Bilo bi sjajno kad bismo svi, i stariji i mlađi, mogli češće da mućkamo glavama… zbog nekih svežih perspektiva i širih vidika. Divna misao! :)
:)
mogli i hteli.
sigurna sam da tebi svakojakog mućkanja i premetanja uz mišice nimalo ne fali, klinci su najbolji treneri toga.
Mućkala sam svakog vikenda ali bez uspeha :)
lažuro, mućkaš ti i mimo vikenda, a ni uspeh ne izostaje… :)
I ovako mi je sve zamućeno…
pa kad si novosadski… ;)