igranka

Уобичајен
volim da su mi makaze blizu
kad postavljam klopku za krivicu
bitno je umeti rezati
škljocnuti u pravi čas.
blizina i brižnost ometaju odluke
zato misli stavljam u spremište
pre polaska na putovanje
i opominjem se da
samoća, neznanje, opraštanje i odbijanje
prave nered u razgovoru.
iz plana za godinu izostavljam hroniku sumnji
ne želim da se osećam kao mama
u porodici kamenja i solitera.
kroz čist prozor hoću da gledam činjenice
nekontrolisane, solidne kao gvožđe,
postaviću alarme u armirane blokove
da mi prijave nesklad.
moje klinačko srce upotrebiće ključ za likovanje
brava za ulazak u taj prostor je papir
tu će izgubljenost zauvek izgubiti
sve je na kocki kad se predamo muzici
stakla će se lomiti od zahvalnosti,
energije i laveža pasa.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s