igranka

volim da su mi makaze blizu

kad postavljam klopku za krivicu

bitno je umeti rezati

škljocnuti u pravi čas.

blizina i brižnost ometaju odluke

zato misli stavljam u spremište

pre polaska na putovanje

i opominjem se da

samoća, neznanje, opraštanje i odbijanje

prave nered u razgovoru.

iz plana za godinu izostavljam hroniku sumnji

ne želim da se osećam kao mama

u porodici kamenja i solitera.

kroz čist prozor hoću da gledam činjenice

nekontrolisane, solidne kao gvožđe,

postaviću alarme u armirane blokove

da mi prijave nesklad.

moje klinačko srce upotrebiće ključ za likovanje

brava za ulazak u taj prostor je papir

tu će izgubljenost zauvek izgubiti

sve je na kocki kad se predamo muzici

stakla će se lomiti od zahvalnosti,

energije i laveža pasa.