DA

Уобичајен

da ću biti dobro uveravaju me

neke stare pesme,

dolazak novog proleća

i (poznati) sitni titraji iznutra,

poput onog jutrašnjeg

(is)koraka, skoro poskoka,

kada mi dah polio

taj hlorofilni talas,

nepodoban za statističku evidenciju

ili unos u zbirku podataka o ličnosti

dostojne ovog istorijskog trenutka

ili baš ovog podneblja,

bio je to samo (ta)ličan, važan tren,

tek nagoveštaj,

bledi trag ideje

da kapacitet za radost

u meni još uvek postoji,

energetska injekcija

smiksana od arome trulećeg lišća na parkigu,

nepočišćenog od prošle jeseni,

i sanjivih, upravo probuđenih sokova

u još goliim stabljikama žbunova,

što će za par nedelja buknuti

novim lišćem i voćnim cvetovima.

 

2 responses »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s