ovde i sada

veče je bilo stvoreno za glupiranje,

za pijanstvo i uvaljivanje u mekane jastuke

razbacane po čupavoj prostirci na podu,

rođeno za raskrinkavanje i preispitivanje

normi svih onih unutrašnjih zakona

nametnutih ili usvojenih

ko zna u kakvom trenutku

pomračenja sunca ili uma,

veče projektovano kao bioskop

sa ogromnim platnom za projekciju

filmova u kojima smo glavni,

ponekad jadni, ponekad slavni,

ali uvek živi, uvek na delu,

u napadu ili odbrani,

kako situacija nalaže,

kako na nas prilika naleže,

veče oblikovano da nadahne,

proporcijama i strukturom

na koje su osetljivi duh i oko,

čak i kad toga nismo svesni,

da nas udahne uzdisajem

sa smene godišnjih doba,

kad zima proleću ustupa mesto,

izmičući se sa aristokratskim bledilom,

a proleće nastupa iz zaleta,

preteći astronomskim kaznama

za svako propuštanje šanse,

za svako prepuštanje seti,

za svaki put kad se na pitanje

kako si, odgovori – onakooo…

veče je bilo šeret,

i alfa-primerak,

i dobitna kombinacija,

i krojač carevog novog ruha,

i otvaranje knjige postanja,

i lutka na naduvavanje,

i poligon za mesečerenje,

i prostačenje lokalnog đilkoša,

i štoperica na sprinterskoj stazi,

i bilo je što god se može zamisliti,

veče je bilo izmišljeno za nas.