ovde i sada

Уобичајен
veče je bilo stvoreno za glupiranje,
za pijanstvo i uvaljivanje u mekane jastuke
razbacane po čupavoj prostirci na podu,
rođeno za raskrinkavanje i preispitivanje
normi svih onih unutrašnjih zakona
nametnutih ili usvojenih
ko zna u kakvom trenutku
pomračenja sunca ili uma,
veče projektovano kao bioskop
sa ogromnim platnom za projekciju
filmova u kojima smo glavni,
ponekad jadni, ponekad slavni,
ali uvek živi, uvek na delu,
u napadu ili odbrani,
kako situacija nalaže,
kako na nas prilika naleže,
veče oblikovano da nadahne,
proporcijama i strukturom
na koje su osetljivi duh i oko,
čak i kad toga nismo svesni,
da nas udahne uzdisajem
sa smene godišnjih doba,
kad zima proleću ustupa mesto,
izmičući se sa aristokratskim bledilom,
a proleće nastupa iz zaleta,
preteći astronomskim kaznama
za svako propuštanje šanse,
za svako prepuštanje seti,
za svaki put kad se na pitanje
kako si, odgovori – onakooo…
veče je bilo šeret,
i alfa-primerak,
i dobitna kombinacija,
i krojač carevog novog ruha,
i otvaranje knjige postanja,
i lutka na naduvavanje,
i poligon za mesečerenje,
i prostačenje lokalnog đilkoša,
i štoperica na sprinterskoj stazi,
i bilo je što god se može zamisliti,
veče je bilo izmišljeno za nas.
Advertisements

2 responses »

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s