kalendar

ima već nekoliko godina kako sličicu na desktopu menjam mesečno, kalendarskim stranicama koje nam na svom blogu  poklanja

http://blogdelanine.blogspot.rs/

(Geninne je umetnica na mnogo razina i ja uživam u ’lekcijama’ koje nam nesebično daje svojim likovnjačkim umećem, a možda čak i više ukupnim pristupom životu i suptilnošću s kojom krcka ovozemaljske dane – kroz fotke i priče vezane za porodicu i vredna zapažanja puna  boja, svetlosti i duha. o tome bi se moglo, i valjalo bi, pričati satima, ali  to nadilazi moju večerašnju temu. zato sve o njoj, uz veliko izvinjenje, ostavljam nedovršeno u ovoj zagradi…)

dakle, avgust je za podlogu imao divnu fotografiju polja lavande pod suncem koje zalazi iza zaplavljenih slojeva brda na horizontu, dok po plamtećem nebu plove oblaci, neki još sivi, drugi već spaljeni moćnom vatrom sunčevog odlazećeg pozdrava. na svu tu, uveliko dovoljnu lepotu, Geninne je u prvi plan docrtala na desetine ljubičastih cvetova, vatrometno rascvetanih ili kaktusolikih, a gornji levi ugao je ukrasila velikom pticom – kombinacijom crteža i kolaža,  s trupom što priziva riblju krljušt ili krovne crepove i divnom crno-crevenom glavom na kojoj dominira jedno bistro oko i kljun u kome ta lastolika pojava nosi grančicu.

verovatno se ne bih ovako pomno bavila tom slikom da mi večaras net nije ponudio novi kalendarski list. Geninne je objavila desktop sličicu za septembar, sasvim privlačnu i zanimljivu, no, meni je teško da se rastanem od avgustovske. delom zbog toga što je bila tako lepa i inspirativna, a možda još više zato što nam je krasila desktop laptopa i pratila nas u najlepšem delu godine: putovala je sa nama na godišnji odmor, divno se provela na letovanju, preživela uzbuđenja cele jedne olimpijade, upijala mudrosti iz knjiga koje smo čitali…  skoro bi se moglo reći da je usisala godišnju esenciju uživanja ili bar parče naše godine kada je koncentracija životnog smisla najveća, bez konkurencije. kako onda da je pustim?

lako.

odlukom da neću dopustiti da smisao tek tako iščezne.

i saznanjem da u tom naumu imam saveznika, ne može biti boljeg, koji će me, kad u sred neke septembarske srede klonem, podsetiti da nemam prava da s(v)e zaboravim.

poverenjem da uz sebe imam nekoga ko neće dići ruke od mene i slika kojima zajedno osmišljavamo postavu za naše dane…

… ukrojićemo je tako da u njoj uvek ima neba, vazduha, ptica, leptira, sunca, čuda, klikere, i mesta za: postojanje (i postojanost), iščezavanje, teleportovanje, magiju, izbor… i novi (kalendarski) dan.