ok. neko se potrudio da prevede moju pesmu na makedonski. jedino što nedostaje je napomena da je to prevod i upućivanje na autora. postaje mi već smešno to što malo-malo pa naiđem na sopstvene reči objavljene pod tuđim imenom. uz evidentiranje sitnog previda blogera koji tekstove objavljuje na blogu ‘bistravoda’ i tuđe radove (ili bar njihove prevode) potpisuje sa MJ, evo originalne pesme, objavljene i na ovom blogu 10. marta, a po prvi put na starom (Alana u zemlji klikera), 24. aprila 2007. godine:
(NE)RAVNOTEŽA
… znati sve,
ne znati ništa,
zabatrgati nogama padajući u san,
biti budan,
rezonovati čudno,
izleteti kroz prozor,
razliti se kao mleko u kafeni glas pevačice,
čekati da ti vetar svojom štipaljkom uštine obraz i okači te na prvi oblak,
pustiti pesak da klizi kroz prste u baricu,
oglednuti se u izlogu i izložiti se pogledu,
zalepiti pramen kose u album,
okliznuti se na senku,
pasti na pamet,
uskočiti u sebe naglavačke kao u mirnu vodu,
napraviti talase,
planuti pravom vatrom,
izgoreti od čežnje,
platiti zbog prekoračenja brzine,
obući se šareno,
izgledati magleno…
и ништо да не знаеш,
да зачекориш во празно,
во сон да пропаднеш
да бидеш буден,
резонираш а некако си чуден.
,
Низ прозор да излеташ
а долу да се разлееш како млеко
во кафеавиот глас на
певалката во кафиќот,
да чекаш ветрот студен
лицето со штипалка
да ти го штипне и да те
закачи на првиот облак.
,
Да се лизнеш на својата сенка,
на памет да паднеш
да скокнеш во себе на главачки
како во мирна вода
да направиш бранови
да плaмнеш во вистински оган
да изгориш од копнеж
да платиш за прекорачена брзина
да се облечеш во шаренило
да изгледаш магловито…
МЈ
Alana bez zemlje klikera 
hm… sad vidim da je ‘bistravoda’ sa mojom pesmom mutila odavno.
http://tekton.blog.mk/2010/12/18/ne-moknost/
(ko zna čijih sve tekstova ima tu. malopre sam kod njega/nje naišla na fotografiju koju je svojevremeno stavila margo…)
a evo mi još jednog prevoda, na drugom blogu, pretpostavljam iste persone. istina, postoji tu neka modifikacija na kraju, al’ bože moj, pesnička sloboda. :D
http://starthattravels.blog.mk/2011/04/14/gi-sakam-ovie-lostfound-momenti/
original je:
cele noći mi zveckaju sitne zvezde u džepovima,
trebalo je da njima platim parking
na onom brzaku mlečne staze gde se badem i vanila mreste,
kažu da je prizor čudesan,
svi žure da se na vreme u publiku smeste.
ipak.
odustala sam kad sam već izdaleka shvatila kolika je tamo galama,
ne, večeras nije vreme da me nemir drugih slama.
večeras je vreme da fermam fermente sasvim druge vrste,
da u dragičije tvari zamočim prste,
pa da ih poližem posle poslastice,
sa sopstvenih jagodica svlačeći mesečeve ljuspice.
večeras je pravi čas da se manem sitneži i izvadim iz džepova krupne apoene,
šapuće mi svaki od demončića sa stanom u telu ove žene.
večeras je k’o stvoreno da se mape razmotaju na živom telu,
predanje kaže da će željeno putovanje tek tako zaživeti i na delu:
ako se imena gradova poklope sa mladežima, a rečni tokovi sa muškim venama,
skitnica će se probuditi i u najsmernijim ženama.
vreme je da kapke obučem u ljubičaste pelerine
i spremim se za pantomimičarsku tačku, svu od ljubavi i tišine.
p.s. ocenjujem da će osam sati biti potrebno da posle te tačke progovorim,
i 8 puta 8 godina da tu ljubav zaboravim…
http://starthattravels.blog.mk/2011/01/05/samo-ke-nazdravime/
nadam se da je bar prevod dobar.
a original je:
znaš kako ćemo danas piti?
otegnuto, sasvim lenjo, nasitno…
… da svaki gutljaj bude indigo
za priče iz hiljadu i jedne noći,
pa ih razmerimo što sitnije,
gutljajčiće,
da se priče iskopiraju u bezbroj primeraka…
… onda ih smotamo,
i iz igre pretvorimo u dim,
ili ih razvijemo k’o fotografije
u tamnim srčanim komorama,
dok se pamet ne zavrti na ringišpilu,
a boje od vrtoglavice stope u jednu,
onu iz koje će se izleći duga…
… baš ta ispod koje ćemo proći
da ostanemo zauvek mladi,
il’ zauvek srećni,
il’ nešto drugo zauvek,
po želji,
po naumu,
po veličini i ritmu gutljaja
kojima ispijamo život…
http://starthattravels.blog.mk/2011/02/28/koga-osmiot-patnik-e-zadovolen/
uzgred, naslov je takođe od mene maznuta rečenica, ali iz posta koji je hronološki prethodio pesmi koja je kod mene objavljena ovako:
‘… DOK TI KONTROLIŠEŠ VREME POLAKO KAP PO KAP…’
krhkog li zvuka…
pucketaju li to semenke u šišarkama
ili se boje sudaraju na šarkama?
raste li to temperatura u varkama
ili se odvajaju ćoškovi na markama?
možda su to samo mravi u čarkama
ili se štep odšiva na nečijim farkama?
ili samo ja…
… kad nešto priznajem…
… kad polako prestajem…
… kad štogod dajem…
… kad ovlaš nestajem…
… kad na sve pristajem…
*****
’… But before you come to any conclusions
Try walking in my shoes
Try walking in my shoes…’
nije se prezalo ni od mažnjavanja mojih fotkica…
http://starthattravels.blog.mk/2011/04/10/romansa-vo-kupatilo/
http://starthattravels.blog.mk/2011/04/03/ima-denovi/
IMA DANA…
… kada je ravnoteža osetljivija nego inače.
oduzmeš dah i nestane(š).
podigneš pogled i postane(š).
probudiš osmeh i ostane(š)…
— sledila je fotografija pera koju sam napravila na snegu —
… dodaš perce i pretegne(š).
http://starthattravels.blog.mk/2011/04/06/jas-rachvar-ti-voda/
sluša ga dok joj priča o nužnosti susreta, o tome kako se nisu mogli omašiti, jer je on rašljar, a ona voda duboko ispod tla, nespoznata i nedopijena, u kojoj će se samo on gnjurati zahvaljujući milosti proviđenja, a još više sopstvenoj nadarenosti…
… sluša ga i shvata da on nema pojma kakvu joj pobunu upravo pravi, koliko joj sve to (o)tužno zvuči, i kako joj se među rebrima, među nogama, među obrvama, među prstima.. sve čestice prestrojavaju, menjaju sopstvenu prirodu, pozajmljuju fosfor sa šibica, upijaju žar i sa najmanjih sunčevih klica, i namah sve pale, gutaju svu tu vodu, sve čitljive mu putokaze, praveći od nje pojilo samo za nekog zmaja koji će tu da raspali sopstvenu vatru. naravno, zmajevi su ponešto glomazna bića, nije im za zameriti što će štogod pregaziti da stignu do omiljenog pića.;)
u popisu kolateralne štete stajaće: slomljene rašlje, komada 1.
Malo je bezveze da ti kažem da ako te neko „citira“ (krade) znači da vrediš. Ovo je stvarno bezobrazluk. Sad ću i ja da parafraziram tvoj odgovor na jedan moj komentar: da je uzelo dete za pismeni (što se i dešava), pa ti i da mu dopišeš, ali ovo je stvarno bedno.
:)
hvala na podršci, dragi Sizife…
jasno mi je šta većina misli i oseća u vezi sa ovakvim pojavama, i skoro mi je bezvezno da se ponavljam sa istom pričom, ali baš to što kažeš – bezobrazluk! ne mogu da ostavim nekažnjenim, pa makar ta ‘kazna’ bila tek prosto obelodanjivanje da je stvar provaljena. :/
bas dobro da to objavljujes. Mozda ce se kod nekoga, mozda, zacrveneti ono sto nema, ali mozda ce neke i spreciti da to rade. Pored svega ti se divim da uspes da pronadjes plagijatore.
pravo da ti kažem ovog plagijatora nikad ne bih pronašla da nije juče sam ostavio komentar na mom blogu, i to na postu od pre mesec dana, kao prati me još iz vremena pre wp… iz čiste uljudnosti odem na profilčić, vidim čovek ima ima blog na wp, reko da uzvratim posetu. a on/a objavljuje li objavljuje juče i danas, raspištoljio se to, pa međ svim tim objavama uleteše i moje stvari.
posle sam pronašla te blogove na makedonskom blog sistemu, i ostavila linkove pre par sati, ali sam upravo videla da je ceo blog obrisan i da sad samo ti naslovi ‘svedoče’ o čemu je bilo reči… blesavo i glupo. ne razumem, zaista.
najgore je kad je covek plagijat sam sebe. lazes sebe da si nesto i neko a sam znas da nisi. Zaista nikada necu ni shvatiti ni razumeti potrebu ljudi da primaju paznju ili divljenje ( a cesto i ljubav) glumeci neko drugo bice.
baš to… nikad neću skontati.
ne trudi se, neces, ni ja necu i tako cu neprilagodjena do veka.