SVAKOG JUTRA…

Уобичајен

… zavrtim grnčarsko kolo

za oblikovanje stvarnosti.

leto pomaže:

toliko razmekša materijal,

da je lako, da je čak lepo,

zaroniti ruke u zahtevnu masu dana.

pomažu i ptice:

stvarnost je osetljiva na njihov poj,

pa joj lakše dodajem obline

i ivice smekšam do smeška.

refleksija plavog neba

nije toliko bitna za materijal

koliko za moje oko,

za njegovu specifičnu osetljivost

na kontrast tog plavila i svet(l)a.

zbog njega, oblici koji izađu pod rukom

odmah i bez zamuckivanja

progovore jezikom sunca,

onim na koji su prevedene

sve knjige, sve simfonije,

sve slike, sve zagonetke,

sve malene i velike tajne…

… ono što od svega ispadne,

kad se sreća i umešnost združe,

jeste lepota koja me nosi ceo dan,

pa usput ponekad pokupi još nekog…

pa usput maše, šalje pisma i poljupce,

i presovane četvorolisne deteline

na prvim stranicama poklonjenih knjiga,

onih knjiga kojima dugujem duboki naklon,

poput Omiljene igre divnog Lenarda.

(poput omiljene igre koju svako jutro

započne sa mnom, ili ja sa njim ;))

Advertisements

4 responses »

  1. >>> horhe – heh, sećam se te vrste ‘grnčarenja’ iz vremena kad sam i sama imala psa. moj je bio nestrpljiv da krene u šetnju… posledica toga su šolje koje je moja sestra izvrtela na pravom grnčarskom kolu, na kojima je bila nacrtana sedeća terijerska silueta i okolo ispisano: ‘požuri sa jutarnjom kafom, ja bih u jutarnju šetnju.’ :)
    >>> duledudule – le(t)nja pesma… drago mi je što je ispala vredna osmeha, to je savršen kompliment. hvalaaa! :)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s