—
—
—
—
—
—
—
—
—
—
—
—
—
—
—
– slušati Coney Island Baby u sumrak jednog vrelog ohridskog dana, po povratku sa plaže na kojoj ugođaj je bio sasvim morski (minus so), u minijaturnoj sobi, kojoj dodajemo iluziju veličine tako što ostavljamo vrata otvorena, da pogled išeta par metara ispred, do saksije sa drvencetom pored plastične stolice koja izgleda kao da je u ranom detinjstvu potopljena u varikinu (pa joj od toga ostale mestičave sive fleke što joj, inače čistoj, daju izgled prljavuše)…
– slušati Lua kako peva, dok se on tušira, on koji nije od tih što tuš pretvaraju u mikrofon, pa se iz kupalitila čuje samo šumorenje vode; svejedno znati da je neko tamo raspevan iznutra, dobrim danom iza nas…
Alana bez zemlje klikera 
Neko je ono na fejsu napisao (parafraziram) da čak i mesta na kojima smo bili, izgledaju lepše sa vama. Ili uz vas, kako god.
:)
faaala!
a i meni se često čini da lepoti slika doprinosi to što iza iza fotića ne stojim sama… barem ovim raspušnjim, da ne kažem raspuštenim. ;)
Narafski, pa tako sam i napis’o. :)
Podsjetiše me ove slike i na 90-tu kad posjetih jednom davno Ohrid. :)
pozdrav
i ja bi trebalo da se sećam Ohrida s davne srednjoškolske ekskurzije, ali se ne sećam… bili smo smešteni u Strugi i uopšte ne pamtim da su nas vodili i u obilazak Ohrida, a pretpostavljam da je moralo biti. zapamtila samo jezero, ali ni trunku grada. plus, paradoksalno je da je jezero iz mog sećanja manje lepo od ovog koje me dočekalo sada. daklem, ili se ono prolepšalo ili se prolepšala moja perspektiva. ili oboje. :)
Eto ja sam bio u Ohridu i dva puta posjetih Strugu. Zapamtio sam glavnu ulicu, Hotel Beograd. A vjerujem da se sve to mnogo promijenilo od ekskurzije septembra 90-te godine.
pozdrav
Bio, video, osecam, slike su predivne, ne slusam Lu Rida do duse, ali postujem, svako ima svoje i nacin na koji ti to pripovedas, objasnis i priblizis, kratko a slatko!!! :D
onda sve znaš… osećaj je takav da sam još dok je trajalo ponavljala da ću opet doći jer želim da ponovim neke prizore i ukuse, produbim utiske, domašim ponešto što nisam stigla. a Lu je tu, ne samo zato što se slušao, a jeste, nego i zato što je to što sam objavila jedino što sam otipkala za celih naših sedam dana boravka… lepota se sabirala na mnoge drugačije načine, i verbalizacije nije nedostajalo, ali ne u pisanom obliku. za to mu ovo Lu-diranje dođe kao škrt, ali najkompletniji raport s lica mesta. :)
taman posta da je skrt, zelim ti da domasis, zelim sebi da domasim neke stvari, koje nisam zadnji put kad sam bio… ali sa istim ljudima (sto se mene tice :))!
Meni je Ohrid ostao u predivnom sećanju, toliko lepom da počinjem da se preispitujem da li je za to zaista zaslužan Ohrid ili je prosto bilo lepo imati 20 godina, gde god da si. Baš sam pravila planove da narednih godina odem ponovo i proverim.
lepo je bilo imati 20 godina, to se ne spori, ali Ohrid jeste zaslužan… :) ja proverila, zdušno podržavam planove da se i ti (opet) uveriš. ;)
>>> mandrak72 – mnogo se promenilo, oni koji su poslednjih godina često pohodili Ohridsko jezero pričaju da se svake godine ponešto uradi; trude se, ulažu, doteruju… vidiš da čak i oronule kuće ljudi pokušavaju da zakrpe i dodaju im makar rascvetale vrtove, ako ne sasvim popravjene krovove i fasade. divan svet, srdačan, drag, mene su skroz osvojili. :)
>>> duledudule – nemam ništa protiv (a imam za :)) da i moje društvo za buduća ohridska lunjanja ostane nepromenjeno…