STARENJE UZ NEMARENJE ;)

Уобичајен

sve manje je stvari

koje ne liče na nešto

već viđeno, već doživljeno.

 

sve malobrojnije su priče koje

mi nisu već ispričane

ili se dogodile.

 

sve su ređe melodije

koje nisu prepoznate

i odavno pevane.

 

sve manje je neuporedivog,

novog, neotpakovanog, nenačetog

u našim životima.

 

srećna zbog ličnih antena,

zbog osetljivosti senzora,

zahvalno primećujem

sasvim malo rastojanje

između događanja i svesti

kad nešto po prvi put traje,

kad mi se istina na pruženom dlanu daje,

kad u doživljaj koračam kao u celac snežni,

jer su prema meni bogovi još nežni…

:)

5 responses »

  1. :)
    naravno da iznenađuje, beskrajan je u tome, ali mi ‘okraćavamo’ na razne načine…
    ima tu i objektivnih uticaja, ali iz nekih primera(ka) s kojima sam imala sreću da bivam i u njihovim poznim godinama, sudim da subjektivno odnosi prevagu. volim da se nadam kako sam u nasleđe dobila i gene koji su činili da se njihove oči smeju i dive svetu i u devetoj deceniji.
    a na slici Zoran Predin i deo mlađahne ekipe s kojom je sročio novog Lačnog Franza. to što se njegov glas uopšte nije promenio i energija bila jednako živa kao pre dve i po decenije kad je gostovao u Studiju M, bilo je… ne znam da li više ohrabrujuće ili inspirativno! eto, biće da su 9 završnih redova pesme moje hvala za preksinoćnu svirku. :)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s